Naslovnica SPEKTAR BROD LUDAKA: Neizabrane individue nameću nešto što većinska javnost Srbije ne podržava

BROD LUDAKA: Neizabrane individue nameću nešto što većinska javnost Srbije ne podržava

Ko ima moralni autoritet da prkosi većinskoj Srbiji, milenijumskim tradicijama i verskim ubeđenjima, koja su prošla kroz sito i rešeto vekova ljudskog iskustva?

Ako nam se preko Drugog dnevnika tzv. javnog servisa samouvereno saopštava da će Zakon o istopolnim partnerstvima „izvesno“ biti donet – da li treba da samo kolektivno klimnemo glavama, pošto je to već odlučeno „tamo gore“, od strane onih koji „znaju bolje“?

Naravno da se to očekuje od nas, inače nam se ne bi saopštavalo na taj način, i to preko televizije za koju svi plaćamo pretplatu, ali na čiju uređivačku politiku nemamo nikakav uticaj.

Ko je to unapred odlučio da će Narodna skupština usvojiti pomenuti zakon? Kakva je to onda skupština, kada se unapred zna ishod glasanja? Niti je skupština, niti je „narodna“.

I da li je taj isti koji je unapred odlučio kako će skupština glasati naložio tzv. javnom servisu da još pre glasanja proklamuje ovaj zakon kao gotovu stvar? Ko je taj? Predsednik države? Zapadne ambasade? Bujošević? Stefanović? Ko? Kakva je ovo država uopšte kad moraju da se postavljaju ovakva pitanja?

Neizabrane individue

To sigurno nije Gordana Čomić, uprkos neverovatnoj aroganciji s kojom nastupa. Jer, jasno je, ona je, po sopstvenom priznanju, eksponent politike propale Demokratske stranke, pridodat redovima sadašnje vlade zarad namirivanja računa sa zapadnim strancima.

Nema tih izbora na kojima bi ona mogla da bude izabrana. Što je ne sprečava da srpskoj javnosti namrgođenog lica hladnokrvno i bezobrazno saopštava da ne mora da učestvuje u tome ako joj se ne dopada, ali da će zakon ipak biti usvojen. Ko je Gordana Čomić da nam saopštava da smo toliko neuki pa mora da nam „nanosi“, odnosno nameće zakone poput ovog?

I ko je Brankica Janković, tzv. poverenica za ravnopravnost, koja je umislila da je vaspitačica nacije i da ima pravo da nas podučava o tome šta je ispravno a šta ne? Ko ju je to izabrao – ne postavio, jer postaviti se može bilo ko – za nacionalnog pedagoga, na kojim izborima?

Imam roditelje koji su me vaspitali, i to je sasvim dovoljno. Drugi vaspitači mi nisu potrebni. A za moralne savete se obraćam Crkvi ili Svetom pismu. Koje je, na temu „istopolnosti“, više nego jasno. Crkva traje dva milenijuma, i na njenim temeljima je sazdana savremena Evropa. Na temeljima ideologije koju zastupa efemerna Brankica se ta ista Evropa pred našim očima razgrađuje.

Zašto naglašavam neizabranost ove dve individue? Zato što one pokušavaju da nametnu nešto što većinska javnost Srbije ne podržava. Taj kvazi-liberalni manir signaliziranja i nametanja vrline, makar i silom, navodno musavim i neukim masama se mora konačno prekinuti.

Ko su Čomićka i Stankovićka da nam nameću zakon o „pederskim brakovima“ – kako ih je lucidno okarakterisao legendarni Dule Savić – uprkos raspoloženju većine? I ko su individue sa REM-a da prete sankcijama televiziji preko koje je Dule Savić to saopštio?

Koji je njihov moralni autoritet da prkose većinskoj Srbiji i milenijumskim tradicijama i verskim ubeđenjima koja su prošla kroz sito i rešeto vekova ljudskog iskustva? Ko su oni da kleveću jednog časnog i poštenog čoveka, koji je toliko toga dao Srbiji, da njegov tradicionalistički i patrijarhalni stav predstavlja „govor mržnje“? Kratak odgovor: oni su niko i ništa.

Brod ludaka

Takozvani liberalni svet se raspada, puca po šavovima. Davi se u sopstvenim ekscesima, finansijskim i moralnim, u brutalnom raslojavanju na ultrabogate i na sve obespravljenije mase, tone u orvelovsku distopiju totalnog nadzora vladavine korporacija.

Ali neko bi hteo da i Srbiju silom veže za taj Titanik, za taj brod ludaka i razvratnika na kojem, između ostalog, „liberalne“ društvene mreže automatski brišu svaku tvrdnju o krađi na američkim izborima ili o tome da postoje samo dva biološka pola, ali se zato moraju silom terati da brišu objave koje propagiraju pedofiliju i pedofile.

Liberal-fašisti nemaju nikakvo pravo da većinskoj Srbiji nameću ovakve zakone. Neka prvo izađu na izbore sa svojom listom, neka osvoje većinu. Ili neka organizuju referendum. Ali, naravno, oni to neće učiniti. Zašto i bi? Tu je SNS, koja alhemijski pretvara glasove velikog bloka srpske tradicionalističke većine u podršku dekadentnim liberalnim eksperimentima. Opet, sve radi namirivanja računa sa zapadnim strancima, kojima su očigledno dužni. A možda i po savetima Tonija Blera.

Jasno je – komesarke Čomić i Stanković su samo paravani iza kojih se krije vladajuća stranka, odnosno domaći i strani akteri koji njom upravljaju, uz nos većinskoj Srbiji, čije bi društvo, po Čomićkinim rečima, da „izoru“, šta god „domoroci“ o tome mislili.

To je drugo ime za silovanje. Pa, braćo i sestre Srbi – hoćemo li na ovo silovanje pristati?

Aleksandar Pavić (standard.rs)

Aleksandar Pavić je politikolog i bivši savetnik u kabinetu predsednika Republike Srpske. Ekskluzivno za Novi Standard.