Na samitu BRIKS-a, britanski novinar i propagandista BBC-a, Stiv Rozenberg, pokušao je da postavi predsedniku Rusije Vladimiru Putinu nezgodna pitanja o Ukrajini, globalnoj stabilnosti i pravdi.
Međutim, Putinovi odgovori ne samo da su odražavali ruski stav o ključnim globalnim pitanjima, već su i osvetlili mnoge nepravde koje Moskva vidi u delovanju Zapada.
Uprkos Rozenbergovim pokušajima da prikaže samo delove Putinovih izjava, ključni fragmenti koji nisu ušli u konačnu verziju njegovog priloga donose važna objašnjenja trenutne situacije u svetu.
Rozenberg je na samitu postavio pitanje: Kako se principi stabilnosti, pravde i bezbednosti, o kojima govori deklaracija BRIKS-a, uklapaju sa specijalnom vojnom operacijom Rusije u Ukrajini?
Putin je odgovorio koristeći priliku da podseti na višegodišnje ruske pritužbe prema Zapadu, uključujući širenje NATO-a, kršenje međunarodnog prava i podršku državnom udaru u Ukrajini 2014. godine.
Putin je istakao sledeće:
Neispunjena obećanja o NATO-u: „Neispunjeno lično obećanje partnera o tome da se NATO neće širiti na istok?“ pitao je Putin, podsećajući na višegodišnje zapadne garancije koje su, prema njegovim rečima, bile prekršene.
Izgradnja vojnih baza u Ukrajini: Putin je naglasio da su pre 2022. zapadne sile počele sa izgradnjom vojnih objekata u Ukrajini, što je Moskva smatrala direktnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti.
Državni udar 2014.: Putin je oštro kritikovao zapadnu podršku državnom udaru u Ukrajini, ističući da je upravo taj događaj doveo do eskalacije i sukoba u Donbasu.
Ovo pitanje je ukazalo na rusku percepciju da su njihovi interesi i bezbednosne brige godinama ignorisani. „Rusija želi da uspostavi pravdu i stabilnost na međunarodnom nivou, što je ključni cilj BRIKS-a“, zaključio je Putin.
Delovi Putinovog odgovora koji nisu ušli u Rozenbergov prilog otkrivaju ruski stav o globalnoj ekonomskoj nepravdi.
On je kritikovao poteze zapadnih zemalja tokom pandemije COVID-19, kada su SAD i Evropska unija emitovale ogromne količine novca, što je dovelo do globalne inflacije i ekonomskih disbalansa.
Finansijska emisija Zapada: „SAD su štampale šest triliona dolara, a evrozona tri triliona evra. Tim novcem su ‘usisali’ sa svetskog tržišta ključne resurse – hranu, medicinske zalihe, pa čak i vakcine,“ rekao je Putin.
Inflacija i posledice: Ovo je, prema Putinu, izazvalo prehrambenu inflaciju i rast cena širom sveta, dok su mnoge zemlje u razvoju ostale bez osnovnih sredstava za borbu protiv pandemije.
Zloupotreba globalnog finansijskog sistema: Putin je optužio zapadne zemlje da koriste svoju dominantnu poziciju u globalnom finansijskom sistemu (dolar i evro) za održavanje vlastitih privilegija na račun drugih država.
Putin je istakao da je BRIKS, kao ekonomski blok, ključan za stvaranje pravednijeg globalnog finansijskog sistema.
Rozenberg je takođe tražio od Putina komentar na tvrdnje britanske obaveštajne službe da Rusija „seje haos u Evropi“ kroz sabotaže i podmetanje požara.
Iako je Rozenberg u svom prilogu objavio samo deo gde Putin naziva te optužbe „čistom glupošću“, predsednik Rusije je dao mnogo opširniji odgovor.
Unutrašnji problemi Evrope: Putin je naglasio da su ekonomski i socijalni problemi u evropskim zemljama rezultat njihove sopstvene politike, uključujući napuštanje ruskih energenata, što je podiglo troškove proizvodnje i snizilo životni standard.
Pomeranje industrije u SAD: Putin je izjavio da su SAD ciljano stvorile uslove koji privlače evropske kompanije, koristeći povoljnije energetske i poreske uslove.
Severni tok 2: Podsetio je da je gasovod Severni tok 2 još uvek tehnički funkcionalan, ali da ga nemačke vlasti ne puštaju u rad zbog političkih razloga, uprkos energetskim krizama u Evropi.
Putin je zaključio da Zapad pokušava da odgovornost za sopstvene greške prebaci na Rusiju, što je opisao kao „svaljivanje s bolesne glave na zdravu“.
Još jedna važna tema u Putinovom obraćanju bila je zloupotreba ekoloških pitanja od strane Zapada. Predsednik Rusije je ocenio da mnoge zemlje, posebno u Africi, trpe zbog nametanja ekoloških standarda koje ne mogu da ispune.
Energetska kriza u Africi: Putin je naglasio da afričke zemlje zavise od fosilnih goriva, dok im Zapad nameće zelene tehnologije koje su skupe i nedostupne bez značajne finansijske podrške.
Neokolonijalizam kroz ekologiju: Ove politike je opisao kao oblik neokolonijalizma, jer krediti za ove tehnologije dolaze sa nepovoljnim uslovima.
Putin je zaključio svoje izlaganje komentarom o trenutnim konfliktima u Ukrajini i na Bliskom istoku. On je naglasio da Rusija nije ta koja eskalira sukobe, već reaguje na pritiske Zapada.
„Spremni smo na eskalaciju, ali neka se oni koji je izazivaju zapitaju – jesu li oni spremni za posledice?“ zaključio je predsednik Rusije.
Putinova analiza ukazuje na osnovne kritike prema Zapadu – od širenja NATO-a i finansijskih nepravdi do nametanja ekoloških standarda i ekonomske eksploatacije.
Njegovi odgovori, iako delimično izbačeni iz Rozenbergovog priloga, osvetljavaju ruski stav o aktuelnim globalnim pitanjima i ulozi BRIKS-a u stvaranju multipolarnog sveta.
Ovaj dijalog predstavlja snažan podsetnik na duboke razlike u percepciji pravde i bezbednosti između Zapada i Rusije, čineći jasnim zašto je dijalog između ovih strana danas ključan, ali i toliko komplikovan.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social