Zapadni mediji sada otvoreno pišu o velikim manjkavostima koje ukrajinska vojska ima u ljudstvu, artiljerijskoj municiji, ali i u domenu elektronskog ratovanja, gde zapadni eksperti kažu da ruski sistemi možda nadmašuju i NATO-ove
Zapadne medije je u poslednje vreme preplavio talas priznanja o pravom stanju ukrajinske vojske, nakon što je konačno došlo do priznanja da dugo najavljivana kontraofanziva nije bila ni približno trijumfalna koliko se očekivalo, naprotiv.
Dok je zapadna javnost i dalje pod utiskom javnih priznanja glavnokomandujućeg Valerija Zalužnog o odnosu snaga na frontu, mejnstrim mediji otvoreno pišu o zjapećim rupama u ukrajinskoj vojsci — a ako pogledamo samo nekoliko skorašnjih naslova, vidi se da tih rupa nije malo.
Tako, u rasponu od svega tri dana, britanski „Fajnenšel tajms“, „Telegraf“ i „Ekonomist“ objavljuju izveštaje sa naslovima „Ljudstvo postaje najnoviji izazov za Ukrajinu dok ulazi u dugi rat“, „Kako je Zapad izgubio trku artiljerijskih granata i šta to znači za Ukrajinu“ i „Rusija ostvaruje superiornost u elektronskom ratovanju“.
Ljudstvo
Problemi sa ukrajinskim naporima da nadomesti gubitke sa bojnog polja (koji su, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, podrazumevali više od 90.000 vojnika samo u periodu između juna i oktobra) više nisu tajna na Zapadu, a „Fajnenšel tajms“ podseća i da su „snimci službenika za regrutaciju koji odvode muškarce sa ulica i ubacuju ih u kombije postali viralni na internetu“.
[adsenseyu1]
Ne krije britanski list ni da je prosečna starost i fizička spremnost prosečnog novog regruta daleko od idealne, kao ni to da je, prema izveštaju Bi-Bi-Sija, „skoro 20.000 ukrajinskih muškaraca izbeglo pozive tako što su pobegli iz zemlje prkoseći zabrani izlaska ili su na prevaru dobili dozvolu za odlazak“.
Granate
Ni konstantni manjak granata i (neuspeli) napori saveznika Kijeva da zadovolje veliku glad za artiljerijskom municijom u sukobu nisu novost na Zapadu.
„Telegraf“ citira ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog koji je poraženo priznao da granate NATO kalibra od 155mm namenjene Ukrajini sada idu Izraelu, a podseća i da Evropska unija ne može ispuniti obećanje o milion komada artiljerijske municije koju je obećala Kijevu.
Povrh toga, napominje da američki planovi za proširenje domaćih industrijskih kapaciteta, tako da se proizvodnja ovih granata poveća na 100.000 mesečno, neće biti ostvarivi barem do 2025. godine.
Sve i da se taj cilj postigne, britanski list, citirajući zapadne obaveštajne podatke, navodi da ukrajinska vojska ispali u proseku 6.000 granata dnevno, što bi značilo da bi kijevske snage za 15 dana „pojele“ celokupnu mesečnu američku proizvodnju sve i da se njeni kapaciteti povećaju.
Elektronsko ratovanje
Dok je u ranijim fazama sukoba mnogo hvale bilo upućeno ukrajinskim pilotima dronova ali i navodnoj tehničkoj superiornosti zapadne opreme koju dobija režim u Kijevu, „Ekonomist“ sada priznaje da je situacija zapravo sasvim drugačija.
GPS-om navođena municija „ekskalibur“ „odjednom je počela da maši mete zahvaljujući ruskom ometanju“, a isto se dešava sa raketama GMLRS dugog dometa. „U nekim oblastima, većina GMLRS (projektila) sada zaluta“, otkriva britanski list.
„Još više brine“ to što se isto dešava i sa mnoštvom jeftinih ukrajinskih dronova, koje ruski sistemi za elektronsko ratovanje (posebnu pažnju u tekstu dobija „šipovnik-aero“) ili onesposobljavaju ili „preotmu“ kontrolu nad njima a koordinate njihovih pilota šalju ruskim artiljerijskim snagama.
„Kvantitet i dalje pobeđuje kvalitet, ali i tu Rusija može imati prednost. Nebo nad bojnim poljem sada je gusto od ruskih dronova. U okolini Bahmuta, ukrajinski vojnici procenjuju da Rusija ima dvostruko više jurišnih dronova“, priznaje „Ekonomist“.
Ne tako davno, odnosno u septembru prošle godine, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tvrdila je da je ruska industrija „u fronclama“ i da ruski vojnici vade čipove iz „mašina za sudove“ kako bi ih ugradili u svoje oružane sisteme.
U slučaju da su njene reči istina, Zapadu bi zaista bilo bolje da obrati pažnju na rusku belu tehniku. Jer stručnjak za Ukrajinu iz Minhenske bezbednosne konferencije Niko Leng sada priznaje da „NATO kapaciteti za elektronsko ratovanje možda nisu toliko dobri kao ruski“, ukazuje „Ekonomist“.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]