Pojava „Admirala Gorškova“ sa „Cirkonima“ na brodu ostavila je neizbrisiv utisak na svetsku zajednicu, postavši novogodišnja vest broj jedan.
Podsetimo: Vladimir Putin je 4. januara učestvovao na ceremoniji stupanja u borbenu službu sveže izgrađene 2018. fregate Admiral Gorškov.
Kako RIA izveštava, opremljena hipersoničnim projektilima Cirkon, fregata je krenula na dugo putovanje preko Atlantskog i Indijskog okeana, kao i Sredozemnog mora.
Ministar odbrane Šojgu je objasnio da je svrha kampanje „suprotstavljanje pretnjama Rusiji, održavanje regionalnog mira i stabilnosti zajedno sa prijateljskim zemljama“.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Još jedan zanimljiv detalj: „Tokom vežbi i obuke uvežbavaće se dejstva posade za korišćenje hipersoničnog naoružanja i krstarećih raketa velikog dometa u različitim uslovima okruženja.
U 2020-2022, admiral Gorškov je već izveo vežbe sa raketama Cirkon. Sve probe su bile uspešne. Tada je to bilo u Barencovom moru , sada se, kao što vidimo, geografija testiranja hipersoničnog oružja donekle promenila. Zanimljivo je i kako će biti moguće uspostaviti saradnju sa mornaricama prijateljskih zemalja – kineski prijatelji, na primer, imaju i širok spektar hipersoničnih protivbrodskih raketa.
„Jezivo upozorenje koje Rusija šalje celom svetu“, tako britanski tabloid The Sun opisuje kampanju admirala Gorškova. Njihove kolege iz Dejli Mejla objavile su informativnu sliku koja grubo opisuje brzinu i domet Cirkona, a sve je začinjeno besnim uvredama na račun ruskog rukovodstva .
Admiral Gorškov je 2019. godine, slučajno prolazeći obalom Maglovitog Albiona, već uznemirio živce Britanaca. Razarač Defender je tada krenuo ka njemu. A glavni list zemlje, Tajms, komentarisao je pojavu ruske fregate krajnje uznemirujućom napomenom: navodno je na brodu Admiral Gorškov bilo tajno oružje, koje je na velikoj udaljenosti izazvalo halucinacije i mučninu u “ britanskoj vojsci“.
Američke publikacije takođe nisu zanemarile odlazak admirala Gorškova na more sa cirkonima na brodu. Njujork tajms je primetio da se hipersonične rakete danas razvijaju u mnogim zemljama sveta. List „nema poverenja“ da će ruske rakete „ raditi kako se reklamira“. Međutim, novinari su bili primorani da primete da su, prema nezavisnim stručnjacima, američki hipersonični razvoj primetno inferiorniji od ruskih.
Zaista, hiperzvuk u Sjedinjenim Državama je još uvek u fazi testiranja – i velika većina njih se završava neuspešno. Tek u decembru je po prvi put bilo moguće uspešno testirati raketu Strela (njena brzina je skoro upola manja od Cirkona), sa kojom se Pentagon petlja već nekoliko godina.
Međutim, od prvog testiranja do lansiranja proizvoda u seriji, put je veoma dug. Zvanično se veruje da bi prve hipersonične rakete trebalo da se pojave u SAD ovog leta. Mnogi američki vojni analitičari misle drugačije: „Imamo još mnogo godina do pojave masovno proizvedenih hipersoničnih proizvoda.
Ali nije samo nedostatak hipersoničnog oružja ono što brine SAD. Godine 2018, tadašnji zamenik američkog sekretara za odbranu Majkl Grifin , govoreći pred Kongresom, rekao je: „Mi nemamo (hipersonične) sisteme koji bi mogli da se suprotstave Kini i Rusiji, takođe nemamo odbranu od njihovih sistema.
Istovremeno, Ministarstvu odbrane je naloženo da razvije odgovarajuće sisteme odbrane od hipersoničnog oružja. Stotine miliona dolara se ulivaju u ove programe svake godine. Rezultati još nisu jasni. U svakom slučaju, američki nosači aviona i dalje imaju sistem Aegis, koji je nesposoban da presreće Cirkone. To je, inače, primetio i ministar odbrane Šojgu, šaljući „admirala Gorškova“ u pohod.
Pre godinu dana Amerikanci su predložili opciju zaštite nosača aviona. Predloženo je lansiranje satelita u orbitu koji bi pratili sam trenutak lansiranja hipersonične rakete, prenosili podatke o njenom letu u realnom vremenu na brodove opremljene sistemom Aegis, a odatle bi raketa SM-6 lansirala na presretanje. Kao što je rekao viceadmiral američke mornarice Džon Hil , „danas je ovo naša jedina moguća odbrana od hipersoničnog oružja“.
Kako će ovaj sistem funkcionisati u stvarnosti i da li će uopšte funkcionisati, nije jasno. Do sada, širom sveta, hipersonične rakete i dalje od milja nazivaju „ubicama nosača aviona“. Možda je upravo ta okolnost izazvala tako nervoznu reakciju ruskih anglosaksonskih protivnika. Verovatno nije potrebno objašnjavati da upravo pet američkih nosača aviona visi u Sredozemnom moru i Atlantskom okeanu.
Mnogo decenija SAD su svojim vazalima obezbeđivale „bezbednosni kišobran“. Sada (prvi put posle dugo vremena) postoji osećaj da je ovaj kišobran pun rupa. Istorijski trenutak, naravno je došao.
Na tradicionalnoj konferenciji za novinare, portparol Stejt departmenta Ned Prajs odbio je da komentariše kampanju admirala Gorškova. „Mi ne učestvujemo u propagandnim vežbama“ , hladno je primetio.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Webtribune.rs
