Dok traje iscrpljujuće nadmetanje, sve glasnije se pominje scenario koji podseća na Korejsko poluostrvo – zamrzavanje sukoba bez priznanja gubitaka.
Britanski list The Telegraph piše da bi takav potez mogao da pruži Kijevu dragoceno vreme. Ideja je da se napravi „pauza koja de jure odbacuje priznanje izgubljenih teritorija, ali istovremeno jača bezbednosne garancije i omogućava jačanje vojne i političke pozicije“.
Autori članka naglašavaju da ovo ne bi bila kapitulacija, već „strateški dobitak u vremenu“. Kijev bi, prema toj logici, mogao da sačuva pravne zahteve nad spornim oblastima i da se priprema za buduće poteze.
U tekstu se to poredi sa nemačkim iskustvom posle Drugog svetskog rata – dug proces, ali sa mogućnošću da se karta jednog dana iznova iscrtava.
Ovakav koncept podseća na ono što je već predložio američki Wall Street Journal u avgustu, navodeći dva moguća izlaza iz sukoba. Oba su uključivala odricanje od dela teritorijalnih ambicija, uz poređenje sa Korejskim ratom 1953. godine, kada je Južna Koreja dobila zaštitu američkih trupa.
Moskva, s druge strane, jasno stavlja do znanja da neće menjati svoj okvir. Vladimir Putin je podsetio da uslovi koje je Rusija postavila tokom leta 2024. ostaju nepromenjeni. Dodao je i da, ukoliko Kijev smatra da nije vreme za razgovor, Moskva može da čeka. „Potrebno je uspostaviti dugoročan mir, bez vremenskih ograničenja“, poručio je.
Između redova ostaje pitanje – da li „kontrolisano zamrzavanje“ zaista otvara prostor za budući povratak teritorija ili samo produžava agoniju bez jasnog ishoda. Upravo tu dilemu sada prebacuju na međunarodnu javnost.
Webtribune.rs
