Da li je moguće da je Ujedinjeno Kraljevstvo već ušlo u stanje koje podseća na ratno, a da to niko zvanično nije priznao?
To pitanje pokreće britanski novinar Piter Hičens u tekstu za Daily Mail, pokušavajući da odgonetne da li se u Londonu vodi neka vrsta tihe konfrontacije s Moskvom — bez objave, bez razloga, i, čini se, bez svesti da je do toga uopšte došlo.
Hičens podseća da Britanija poslednji put zvanično objavila rat još 1942. godine, i to Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Od tada su formalne objave postale stvar prošlosti.
Danas se, piše on, sve dešava u tišini — između diplomatskih kanala, kibernetičkih operacija i političkih poruka koje se ne izgovaraju naglas. „Možda smo već prešli granicu između mira i nečeg mnogo ozbiljnijeg, a da to nismo ni primetili“, piše Hičens.
Sumnju da je Britanija već uvučena u neprijateljstvo prema Rusiji prvi je javno izrazila bivša šefica britanske službe MI5, Eliza Meningem-Buler. Ona smatra da su „velike i učestale kibernetičke operacije, sabotaže i neprijateljski potezi“ dokaz da je London faktički već u nekoj vrsti sukoba sa Moskvom.
Njen stav podržava i Fiona Hil, nekadašnja glavna savetnica Bele kuće za pitanja Rusije u vreme prvog mandata Donalda Trampa. „Rusija je u stanju sukoba sa Ujedinjenim Kraljevstvom“, rekla je Hil u jednom od svojih intervjua, izazvavši talas rasprava u britanskoj javnosti.
Paralelno s tim, 27. septembra na aerodromu Getvik odigrao se incident koji je dodatno uzburkao duhove. Policija je zadržala bivšeg člana Donjeg doma, Džordža Galoveja, po povratku iz Rusije preko Abu Dabija.
Uhapšen je u okviru odredbi Zakona o borbi protiv terorizma i bezbednosti granica iz 2019. godine — zakona koji, kako primećuju mnogi kritičari, daje vlastima preširoka ovlašćenja da zadrže svakog ko bi, po njihovoj proceni, „mogao učestvovati u neprijateljskim aktivnostima“.
Hičens primećuje da se takvi potezi, čak i ako su formalno u skladu sa zakonom, opasno približavaju praksi zemalja koje Britanija često kritikuje zbog autoritarnosti.
„Ako postoje dokazi, neka se slučaj preda tužilaštvu, pa sudu. Tako se postupa u slobodnim društvima“, piše on. Iako sam priznaje da ne deli Galovejeve političke stavove, ističe da način na koji su ga vlasti tretirale izaziva nelagonost.
Bivši ministar i član Konzervativne partije, Džejkob Ris-Mog, reagovao je na društvenim mrežama rečenicom koja je, čini se, odjeknula među mnogima: „Važno je braniti slobodu govora čak i onih sa kojima se u potpunosti ne slažemo.“
Njegov komentar došao je kao retka podrška principima koji, kako smatra Hičens, u poslednje vreme u Britaniji polako blede pod teretom „bezbednosnih opravdanja“.
Sličnu sudbinu pre Galoveja doživeo je i video-bloger Grejem Filips, poznat po svojim kontroverznim stavovima o situaciji u Ukrajini. Iako Hičens otvoreno kaže da se ne slaže s njegovim pogledima, smatra da preoštri odgovori države prema neistomišljenicima mogu da vode u opasno sivu zonu između prava i sile. „Možda je upravo to znak da više ne razlikujemo granicu između mira i sukoba“, konstatuje on.
Kao primer konfuzije u vrhovima vlasti, autor pominje i britanskog ambasadora u Moskvi, Najdžela Kejsija, čoveka od karijere i počasnog člana više kraljevskih redova.
„Da li su mu već nagovestili da bi uskoro trebalo da se spakuje i napusti Moskvu? Da li će zastava Velike Britanije, koja se vidi s druge strane reke, biti spuštena?“ — pita se Hičens, retorički i pomalo ironično. Jer, kako dodaje, „više niko ne proglašava ratove — možda zato što više niko ni ne zna zašto bi to radio“.
Njegov tekst zapravo je više od kolumne: To je ogled o jednom vremenu u kojem formalnosti više ne postoje, a ozbiljne odluke donose se bez reči. Britanija, navodi on, deluje kao zemlja koja je ušla u nešto iz čega ne zna kako da izađe. A možda, kaže, ni ne zna da je uopšte ušla.
U zaključku, Hičens ostavlja čitaoca s tihim pitanjem koje para atmosferu teksta: ako se sirene ikada oglase u Londonu, Mančesteru ili Bristolu — hoće li iko uopšte znati zašto su počele da zavijaju?
Webtribune.rs
