Podstaknuti medijskom propagandom i upozorenjima političara o navodnoj „ruskoj pretnji“, testovima koje sprovodi Severna Koreja i propalim sporazumom sa Iranom, Britanci su u strahu od „armagedona“ koji bi mogao da zadesi London.
Eksperti upozoravaju na čitav niz „sramotnih“ rupa u sposobnosti Britanije da se odbrani od pretnji i dodaju da bi nuklearni napad na London mogao ubije i povredi više od milion ljudi.
Bolnice i vatrogasne službe bi bile uništene ili ostavljene nemoćne dok bi vatra i kuga zahvatili pogođena područja. Rušenje infrastrukture i dalekovoda odseklo bi čitave oblasti.
Tabloid „Dejli mejl“ navodi da bi ruskom projektilu bilo potrebno oko 20 minuta da stigne do Britanije. Iako ostrvo ima neka sredstva za presretanje nuklearnih i konvencionalnih pretnji, stručnjaci kažu da je rizik da će ona biti izbegnuta veliki.
Raketni napad na London izazvao bi nebrojene žrtve, porušio bi mostove i skoro sve bi „isparilo“. U trenutku, atomska bomba od 500 kilotona – moćna, ali ne i najrazornija u ruskom arsenalu – srušila bi zgrade i ubila skoro 100 odsto onih u krugu od pola milje.
Ako padne na Vestminster, to bi značilo da bi zgrade parlamenta, Dauning strit, Vestminsterska opatija bile potpuno uništene termičkom eksplozijom.
Kako eksplozija formira veliki oblak u obliku pečurke u vazduhu, požar bi se proširio na veliku površinu, pa bi čak i oni u podzemnim skloništima bili u opasnosti od trovanja ugljen-monoksidom.
Za manje od sekunde, toplota bi izazvala udarni talas visokog pritiska koji bi se proširio iz eksplozije, razdirući zgrade. „Taj talas eksplozije će nastaviti da se kotrlja, nešto oslabljen, uništavajući zgrade i izazivajući žrtve u prečniku oko dve i po milje (četiri kilometra)“, rekao je za „Dejli mejl“ dr DŽefri Luis, profesor na Institutu Midlberi.
Uz to, direktan udar na centar grada bi doveo do „verovatno fatalnog“ prstena radijacije koji bi se protezao u prečniku od više desetina kilometara, koji bi pobio mnoge, dok bi ostali zadobili opekotine trećeg stepena ili bili povređeni od stakla i komada zgrada koje bi eksplozija raznela.
Ozračeni bi osećali mučninu jer bi izloženost oštetila krvne sudove i koštanu srž, slabeći sposobnost tela da proizvodi bela krvna zrnca potrebna za borbu protiv infekcije. Kako telo počinje da se raspada, žrtve ostaju ranjive na spoljne infekcije i unutrašnje krvarenje.
U gusto naseljenom gradu poput Londona, eksplozija od 500 kt mogla bi da ubije čak 400.000 ljudi u trenu. Ali više od 850.000 bi takođe moglo da zadobije povrede od eksplozije, udarnog talasa i radijacije, upozoravaju stručnjaci.
Poređenja radi, bomba bačena na Nagasaki bila je višestruko slabija od nuklearke od 500 kilotona koju su britanski eksperti „proučavali“, a posledice su se osećale godinama.
Ali nije samo nuklearna pretnja ono što predstavlja direktan izazov za odbranu Britanije, upozoravaju stručnjaci. Sukob u Ukrajini pokazao je nužnost postojanja protivraketnih odbrambenih sistema, navodi „Dejli mejl“.
-Postoje neke osnovne stvari koje moramo da uradimo u ovoj zemlji i ne uspevamo da uradimo nijednu. Nismo bili propisno opremljeni tokom Hladnog rata i od tada nismo mnogo uradili na pripremi, rekao je Edvard Lukas, stručnjak za bezbednost i političar.
Zaštićena šačicom brodova – London ima šest razarača sa projektilima koji mogu da obore najviše 16 meta sa 420 nuklearnih projektila sa razdaljine od 110 kilometara – bez strateškog pregleda potrošnje i plana, Britanija je više nego ranjiva na potencijalne pretnje iz vazduha, kažu eksperti i kao primer navode da samo Rusija ima 5.580 nuklearnih projektila.
Britanska nuklearna skloništa, kojih je svega nekoliko izgrađeno tokom Hladnog rata, skoro su penzionisana. Vlada je ukinula sopstveni bunker u Eseksu 1992. godine, na kraju Hladnog rata.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
