Slovenačka verzija novog geopolitičkog ustrojstva na Balkanu, u vidu „Janšinog non pejpera“, uzdrmala je mnoge, kako na Balkanu tako i na Zapadu.
Pitamo se: šta se dešava u zapadnom viđenju Balkana, imajući u vidu da je poslednje na čemu se insistiralo sa Zapada bila tzv. unija Zapadni Balkan, koja bi krenula nekakvim mini šengenom, a sa non pejperima sve je dobilo potpuno drugu dimenziju?
Šta hoće na Zapadu?
Zapadni Balkan kao mini uniju pod kontrolom Brisela, i jednog (EU) i drugog (NATO) Brisela, ili se sve to menja u pravcu stvaranja velikih balkanskih država (velike Hrvatske, velike Albanije i navodno velike Srbije)?
Pođimo od ideje i projekta mini unije Zapadni Balkan.
Zapadni Balkan je izraz koji je stvoren u sedištu Evropske unije (EU), Briselu, kako bi se, pre svega, označile balkanske države koje nisu članice te organizacije (Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Kosovo). Brisel Kosovo tretira kao nezavisnu državu.
Taj pojam nije geografski tačan, jer Srbija nikad nije bila na zapadu Balkana već centralna balkanska država, kao i sami Srbi na Balkanskom poluostrvu. Dakle, pojam Zapadni Balkan je politički konstrukt Brisela i u početku je predstavljao projekat da se bivša Jugoslavija bez Slovenije i Hrvatske, ali sa Albanijom svede na jednu regiju.
Države se tretiraju kao podregije (ili podsubjekti) u regiji Zapadni Balkan, koja bi kasnije ušla u sastav EU kao četvrti krug proširenja.
Prema planovima EU, tzv. Zapadni Balkan, sastavljen od više država, treba globalizovati, a to znači, države tretirati kao regionalne političke entitete bez granica, s ograničenim suverenitetom, denacionalizacijom, kako bi Zapadni Balkan u budućnosti bio deo globalizovane Evrope.
Međutim, sa jačanjem krize u EU projekat učlanjivanja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju dobija sasvim drugačiji karakter. Naime, zbog krize EU (Bregzit, finansijska kriza, i politička kriza izazvana migracijama), kao i zbog sučeljavanja EU sa Rusijom (sankcije prema Rusiji i njene kontrasankcije), Brisel odustaje od četvrtog kruga proširenja EU.
Projekat postaje izgradnja Zapadnog Balkana kao ekonomske periferije Evropske unije (formiranjem carinske unije Zapadnog Balkana, a prvo mini šengena), i postaje projekat sprečavanja zemalja Zapadnog Balkana da razvijaju političke odnose sa Rusijom, kao i sa pridošlom Kinom.
Dakle, briselski projekat Zapadni Balkan je projekat koji zemlje Zapadnog Balkana stavlja pod ekonomski protektorat EU (periferija EU ili tzv. treća brzina EU – bez punopravnog članstva), formiranjem carinske unije Zapadnog Balkana, a u prvom koraku mini šengena. Drugo, to je projekat na sprečavanju jačanja ekonomskog i političkog uticaja Rusije na prostoru zemalja Zapadnog Balkana, a pre svega u Srbiji i Republici Srpskoj.
Treće, što se tiče Republike Srpske, to je projekat sprečavanja Srpske da se iskaže u svom potpunom kapacitetu, koji joj omogućava Dejtonski sporazum, jer bi se u toj mini uniji Zapadni Balkan, kao podsubjekat javljala BiH, a Srpske ne bi bilo.
Briselski projekat Zapadni Balkan postaje ovakav projekat pokretanjem ideje o carinskoj uniji zemalja Zapadnog Balkana. I iz toga se vidi da je projekat usmeren na odvajanje Balkana od saradnje sa Rusijom.
Naime, carinska unija podrazumeva jedinstven tarifni sistem carina. U slučaju Srbije, to bi značilo da nema više samostalnog pregovaranja o slobodnoj trgovini i preferencijalnoj trgovini sa trećim partnerima, kao što su Rusija i Belorusija ili Kina. Dakle, prestali bi da važe sporazumi koje trenutno Srbija ima sa Rusijom.
Pojavljivanjem „Janšinog non pejpera“(geo)politička priča o Balkanu je dobila potpuno suprotnu dimenziju.
Ako bolje pogledamo, videćemo da se taj non pejper uglavnom poklapa sa analizama bivšeg britanskog diplomate Timoti Lesa, koje je on dao krajem 2016. godine, a koje je u maju ove godine branio u više intervjua datih medijima u regionu. U njima se on zalaže za stabilizovanje Balkana obrazovanjem velikih nacionalnih država Hrvatske, Albanije i Srbije, s tim što bi Srbija izgubila najveći deo Kosmeta, a dobila bi Srpsku.
Sadašnja BiH bi prestala da postoji.
Sa ovim non pejperom, otvorena su mnoga pitanja.
Prvo što uočavamo je da se na Zapadu javljaju analitički i geopolitički instituti koji shvataju da je unipolarna geopolitička struktura na Balkanu neprirodna i neodrživa te predlažu novu konstrukciju Balkana. To je Timoti Les jasno objasnio.
No, pitamo se, da li bi se stvaranjem velikih nacionalnih država Zapad opredelio da se stvori i jedinstvena srpska država?
Teško je u to poverovati. Jer, to bi značilo da Zapad (danas izražen atlantizmom) odustaje od dvovekovne geopolitike da Srbi budu rasparčani u više država, ili kontrolisani u vidu postojanja Jugoslavije, ili kontrolisani mini unijom Zapadni Balkan.
Ono što je sigurno, realizacija non pejpera stvorila bi ogromnu veliku Albaniju, jer su Albanci i Albanija glavni faktor atlantizma na Balkanu – nije to nijedan drugi narod, a pogotovo nisu Srbi. Drugo, izašlo bi se u susret Hrvatima, koji su drugi faktor Zapada na Balkanu (a koje, vidimo, guraju u političku i vojnu saradnju sa kosovskim Albancima). Treće, Srbima se nudi da zamene nešto svoje (Kosmet) za nešto svoje (Srpsku).
Tako bi jedino Srbi morali da menjaju svoje za svoje, ostali bi dobijali tuđe.
Četvrto, što je Timoti Les naglasio u poslednjem intervjuu datom u Hrvatskoj – sve bi to moralo da se izvede pod uslovom da takva prošireno-skraćena Srbija uđe u NATO i odustane od veza (bilo kakvih) sa Rusijom.
Prema tome, opet se sve predlaže (non pejperi) kako bi Zapad i dalje zadržao svoje prisustvo na Balkanu, koje je ugroženo time što su SAD sila u opadanju i da gube na svim poljima (vojnim, ekonomskim, političkim).
Nemoguća je zapadna geopolitička konstrukcija na Balkanu koja bi značila realizaciju srpskog objedinjavanja u jedinstvenu državu. To je suprotno zapadnoj i teorijskoj i praktičnoj geopolitici.
Imajući u vidu da se Zapad nalazi u prvoj velikoj krizi od Drugog svetskog rata, koja je tektonskih razmera, srpski interes je strpljenje. Jer, nemoguća je realizacija srpskog interesa uklapanjem u zapadne (samospasilačke) geopolitičke konstrukcije. Istorija pokazuje da je ideja Zapad na Balkanu – kontrola i potiskivanje Rusije, a time i kontrola Srba. Drugih ideja za sada nema.
Projekat Zapadni Balkan i Les-Janšin non pejper su usmereni u istom pravcu.
Srđan Perišić
