Kolona EUFOR-ovih vozila, u punoj opremi i uz vojnu pratnju, pre nekoliko dana ušla je u Banju Luku, glavni grad Republike Srpske. Zvanično, to je “rutinska operacija”, ali tajming i kontekst govore nešto sasvim drugo.
Samo 48 sati pre toga, ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković bio je u Briselu, gde se sastao s novom šeficom diplomatije EU Kajom Kalas.
Tamo je, bez zadrške, izneo gomilu optužbi na račun predsednika Republike Srpske Milorada Dodika – od navodne destabilizacije države, preko „antidejtonskog“ ponašanja, pa sve do „opasnog proruskog uticaja“ koji, kako kaže, dolazi upravo iz Banje Luke.
Kalasova je, očekivano, stala na stranu Sarajeva, ponavljajući mantru o „suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH“.
Ali ono što je izazvalo najviše pažnje u domaćim i regionalnim krugovima jeste najava mogućnosti intervencije – pa čak i hapšenja Milorada Dodika – i to uz pomoć snaga EUFOR-a.
Iako se Kalas kasnije ogradila, rekavši da EU nije spremna „žrtvovati živote svojih vojnika“, činjenica da se o tome uopšte razgovara jasno pokazuje koliko su stvari u BiH otišle daleko.
Konaković je po povratku iz Brisela pokušao da umiri tenzije – bar na rečima. Poručio je da Sarajevo „ne očekuje hapšenje Dodika“ od strane EUFOR-a, ali da želi da „evropski kontingent obezbedi sigurne uslove za rad institucija BiH“. Drugim rečima – ako ne mogu da ga uhapse direktno, neka ga bar politički izoluju i stave pod nadzor.
Ipak, samo dva dana kasnije, u Banju Luku stiže „pojačanje“ EUFOR-a. Austrijski Der Standard piše da je krajnja odluka o eventualnoj vojnoj akciji protiv Dodika u rukama rumunskog generala Florina-Marijana Barbua, koji trenutno komanduje EUFOR-om.
A ako stvari izmaknu kontroli – u igru ulazi NATO komanda u Sarajevu. Zvuči kao scenario koji ne donosi ništa dobro.
Ovo što se sada dešava nije samo lokalna politička igra. Ovo je ogledalo šireg geopolitičkog sukoba između Zapada i Rusije – sukoba koji se od Ukrajine, preko Moldavije i Gruzije, sve više preslikava i na Balkan.
Dodik, koji je tri puta prošle godine posetio Moskvu, otvoreno govori da neće podržati ulazak BiH u EU jer to nije u interesu Republike Srpske. Jasno je da Brisel i Vašington to doživljavaju kao ozbiljan bezbednosni izazov – posebno u trenutku kada Zapad pokušava da stabilizuje svoj uticaj u regionu.
Istovremeno, EUFOR se sve više ponaša kao alat Brisela i NATO-a za disciplinovanje neposlušnih lidera. Prisustvo stranih vojnika u Banjoj Luci, bez ikakve saglasnosti institucija Republike Srpske, doživljava se kao akt sile – možda ne oružane, ali svakako političke.
Srbi u Republici Srpskoj ovo vide kao još jedan pokušaj ponižavanja entiteta i nametanja volje većinskog Sarajeva, uz logističku i političku podršku Zapada.
Za razliku od bošnjačkih političara, koji EUFOR smatraju „garantom stabilnosti“, Srbi sve češće vide ovaj kontingent kao produženu ruku međunarodnog protektorata koji se nikada nije istinski povukao iz BiH.
Pitanje koje visi u vazduhu glasi:Da li je Brisel spreman da ide do kraja i destabilizuje situaciju u Bosni samo zato što mu se ne sviđa politika jednog entiteta?
Ako EUFOR zaista krene u otvorenu akciju protiv Dodika – bilo hapšenjem, bilo blokiranjem institucija RS – odgovor bi mogao biti ozbiljna institucionalna kriza.
Narodna skupština Republike Srpske već je donela zakone koje Sarajevo smatra „neustavnim“, a u pripremi je i nova entitetska ustavna platforma. To bi moglo otvoriti vrata faktičkoj konfederalizaciji BiH, ili čak – ako situacija izmakne kontroli – raspadu zemlje.
S druge strane, ako EU i NATO ne reaguju, to će biti jasan signal da je međunarodna zajednica izgubila poluge moći u BiH. U tom slučaju, Dodik i Banja Luka bi mogli dodatno ojačati svoju poziciju i sve otvorenije sarađivati sa Rusijom, Kinom, pa i Mađarskom.
Ulazak EUFOR-a u Banju Luku nije nikakva „rutinska vežba“. To je politička poruka – Dodiku, Moskvi, ali i celom regionu. Da li je to uvod u novi pritisak, ili samo pokušaj zastrašivanja?
Sve zavisi od sledećih poteza i toga da li će neko imati dovoljno razuma da izbegne još jednu balkansku krizu. Jer ako nešto istorija ovih prostora uči, to je da se varnice ovde lako pretvore u plamen – a kada jednom bukne, teško se gasi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
