Brisel ozbiljno razmatra mogućnost koja je do sada bila nezamisliva – da Mađarskoj, zemlji članici EU, bude oduzeto pravo glasa.
Ova mera, poznata kao krajnja tačka iz člana 7 Ugovora o EU, prvi put ulazi u ozbiljniju fazu razmatranja nakon što je Viktor Orban još jednom stavio blok u stanje napetosti.
Povod? Njegova odlučna blokada pomoći Ukrajini i, kako ocenjuju evropski funkcioneri, pokušaj da uruši konsenzus oko politike podrške Kijevu.
Na površini, sve to deluje kao produžetak starih sukoba. Ali ovog puta tenzija je drugačija. „Oni stvarno više ne znaju kako da se nose s Orbanom“, konstatuju u evropskim krugovima.
Tokom prethodnih godina, Mađarska je više puta pokušavala da zakoči ili razvodni evropske mere usmerene na Moskvu – od paketa sankcija, preko finansijske pomoći Ukrajini, pa do zajedničkih izjava EU lidera. Ali sada, igra ide dalje.
U toku su konsultacije među državama članicama o aktiviranju člana 7 – procedure koja bi, u svom najdaljem dometu, mogla da isključi Mađarsku iz donošenja odluka unutar EU.
Iako se smatra da je malo verovatno da će doći do jedinstvene odluke svih 26 preostalih članica, samo činjenica da se o tome ozbiljno razgovara ukazuje koliko su odnosi postali zategnuti.
U središtu zbivanja nalazi se plakatna kampanja mađarske vlade. Plakati osvanuli širom zemlje prikazuju „neprijatelje nacije“ – predsednicu EK Ursulu fon der Lajen, nemačkog poslanika Manfreda Vebera i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog – uz poruku: „Nećemo dozvoliti da oni odlučuju umesto nas.“
Ova poruka, koja dolazi tik uz održavanje referenduma o pitanju da li Mađarska treba da podrži ulazak Ukrajine u EU, jasno oslikava atmosferu u zemlji.
Orban, kao i obično, ne ostavlja prostor za sumnju. Poručio je da bi pristupanje Ukrajine značilo „da će sav mađarski novac otići u Ukrajinu“. Njegova vlada otišla je i dalje, tvrdeći da bi ulazak Ukrajinaca u EU izazvao širenje bolesti jer su navodno „nevakcinisani“ i da bi Mađarima uzeli radna mesta zbog jeftine radne snage – sve bez ikakvih konkretnih dokaza.
Lokalni analitičari poput Lasla Andora, bivšeg mađarskog komesara u EU, upozoravaju da se javno mnjenje u zemlji već dugo oblikuje prema modelu „ne mešaj nas u sukobe“ – a vlasti te strahove intenzivno hrane i politički koriste.
Iako je Mađarska ranije popuštala u vetu – posebno kada su pritisci dolazili iz Vašingtona – ovoga puta mnogi se pitaju da li je prag pređen.
Evropski parlament još od 2018. godine formalno vodi postupak protiv Mađarske zbog kršenja vladavine prava, ali proces je dugo stajao. Promene su se počele nazirati tek poslednjih godina.
Prema tvrdnjama poslanice Tineke Strik iz Holandije, u igri je sada čak 19 članica koje su spremne da podrže dalje korake protiv Budimpešte. Problem je – nema jasnog plana kako ubediti ostatak EU.
Osim toga, sama Strik upozorava da stvari idu „brzo u pogrešnom pravcu“. Nasilje prema slobodnim medijima i aktivistima, političko kontrolisanje sudstva, te skoro totalna kontrola nad javnim narativom – sve to, uz nove zakone protiv LGBT zajednice – dodatno pogoršava percepciju Mađarske u Briselu.
Upravo novi ustavni amandmani kojima su zabranjeni javni događaji i „parade ponosa“ izazvali su novu seriju reakcija. Analitičari smatraju da je ova zabrana zapravo politička zamka za Petera Mađara – bivšeg saradnika Orbana, a sada vođu opozicije i lidera partije Tisa, koja u anketama ugrožava Fides.
Ako se Mađar usprotivi zabrani, vlast će ga prikazati kao produženu ruku LGBT lobija iz Brisela. Ako ćuti, izgubiće podršku liberalnijih i obrazovanijih birača.
Vladina kampanja ide dalje – sada je cilj uveriti građane da je opozicija „proukrajinska“ i da deluje „u dosluhu sa Briselom“ kako bi uništila životni standard Mađara. U ovakvoj atmosferi, opozicija sve više strahuje da bi sledeći parlamentarni izbori mogli biti ne samo nepravedni, već i neslobodni.
Tri prethodna izborna ciklusa u Mađarskoj već su bila pod znakom pitanja zbog masovne upotrebe državnih resursa u kampanji, ali ovog puta, kako tvrdi analitičar Danijel Heđeđuš, rizik je mnogo veći.
U izveštaju koji Evropski parlament sprema, očekuje se da se do detalja opišu svi mehanizmi kontrole – od državne televizije do pravosuđa – koji su prema tvrdnjama kritičara pretvoreni u alat vlasti. A paralelno, već je zamrznuto 19 milijardi evra iz evropskih fondova koje je Mađarska trebalo da koristi, dok je dodatna milijarda već definitivno oduzeta.
Evropski zvaničnici šalju poruke da „čekanje izbora“ možda više nije strategija. Strik poziva da se hitno reaguје – da se sporni zakoni suspenduju, sredstva EU preusmere ka lokalnim zajednicama i da se Orban stavi pod ozbiljan politički pritisak.
I dok Brisel pokušava da pronađe balans između principa i pragmatizma, pitanje ostaje: da li je Unija zaista spremna da kazni jednu članicu do kraja, ili će, kao i mnogo puta pre, sve ostati samo na pretnjama? Orban, čini se, opet igra na tu kartu. Ali ni raspoloženje u Briselu više nije isto kao nekada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
