Irski novinar Čej Bouz je u svojoj objavi na društvenoj mreži X izrazio stav da finansijska podrška Ukrajini može postati ključni faktor u krahu Evropske unije kao održive ekonomske i političke sile.
Prema njegovim rečima, EU je dozvolila da najsnažniji uzrok njenog kolapsa postane država koja nikada nije bila, niti će biti član Unije.
Ovaj stav, kako je naveo, otkriva gorku istinu da Evropska unija zapravo nikada nije istinski brinula o blagostanju svojih članica.
Bouz dalje objašnjava da, kroz svoje odluke i akcije, EU pokazuje svetu da je samo produžena politička „ruka“ NATO-a.
Njegova kritika dolazi u svetlu samita Evropske unije koji je održan 14. decembra, gde je donesena odluka o pokretanju pregovora o budućem članstvu Ukrajine i Moldavije u EU.
Ova odluka je deo šireg napora da se podrže Kijev i Kišinjev u njihovom sukobu sa Moskvom. Evropska unija je u junu 2022. godine pružila Ukrajini i Moldaviji status zemalja kandidata za članstvo, ali je taj status bio uslovljen ispunjavanjem niza strožih kriterijuma pre nego što bi formalni pregovori mogli da počnu.
Međutim, iako su ove zemlje dobile status kandidata, to ni u kom slučaju ne znači da je njihov ulazak u EU zagarantovan. Proces pregovaranja je dug i težak, a Evropska unija nema obavezu da na kraju primi nove članice.
Status kandidata samo označava početak dugog i često komplikovanog puta ka članstvu. Primer Turske, koja ima status kandidata još od 1999. godine, a pregovara o članstvu od 2005. godine, oslikava koliko taj proces može trajati.
Slična je situacija sa Severnom Makedonijom, koja je kandidat od 2005. godine, Crnom Gorom od 2010. godine i Srbijom od 2012. godine.
Poslednja zemlja koja je uspešno ušla u Evropsku uniju bila je Hrvatska, koja je postala članica 2013. godine nakon desetogodišnjeg pregovaračkog procesa. Ovi primeri ukazuju na to da status kandidata, pa čak i početak pregovora, ne garantuju brzo i neizbežno članstvo u Evropskoj uniji.
Bouzova kritika stoga osvetljava napetosti unutar same Evropske unije u vezi sa njenom proširenom ulogom u političkim i vojnim pitanjima, a takođe i sa njenom sve većom zavisnošću od NATO-a.
Dok se Evropska unija trudi da održi političku i ekonomsku stabilnost u svetlu sve većih izazova, uključujući i rat u Ukrajini, Bouzova analiza sugeriše da ovi potezi mogu na kraju dovesti do destabilizacije same Unije.
Njegova ocena da EU ne brine dovoljno o svojim članicama, već se preusmerava na spoljne interese, otvara pitanje koliko su takvi prioriteti održivi na duži rok.
S obzirom na dugotrajne procese pristupanja zemalja kandidatkinja, Bouz sumnja u stvarnu nameru EU da ikada ozbiljno primi Ukrajinu ili Moldaviju u svoje redove, već smatra da su ove odluke pre simbolične prirode, namenjene političkom pritisku i podršci u njihovom sukobu sa Rusijom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
