Ivica Dačić, predsednik lažne skupštine, sa kormilarom sa Andrićevog venca Aleksandrom Vučićem, slika su i prilika Srbije u poslednjih 30 godina: stranačko-parazitski sistem, neistražene veze sa kriminalcima, partokratija, korupcija, rođačka ekonomija, privatni fakulteti za preprodaju diploma i plagiranje doktorata, negativna selekcija, zloupotreba položaja i državnih resursa…
Vlasti su se menjale za ove tri decenije, ali je korumpirani politički sistem ostajao uvek isti. I u njemu uvek kao deo sistema ova dvojica simbola naše propasti, za koje nije zabeleženo da su ikada išta radili sem što su se bavili politikom i živeli o trošku naroda i države.
Zato ovde više nije rešenje samo u smeni vlasti već nam je potrebna promena kompletnog sistema i smena političkih generacija.
Ivica Dačić je stigao da za praznike gostuje na svim televizijama, vodi jutarnje programe i zapeva sa pevaljkama, ali još uvek nije našao vremena da odgovori na moj poziv za konsultacije oko početka dijaloga između vlasti i opozicije.
Još pre dve nedelje zvanično sam mu poslao dopis na adresu Narodne skupštine i pitao zašto dijalog između vlasti i opozicije o izbornim uslovima ne može da počne bez posredovanja Evropskog parlamenta, i to hitno, kao jedini način da se mirno reši sadašnja politička kriza legitimiteta svih glavnih državnih institucija, kao i zašto neprestano odlaže elementarne konsultacije između vlasti i opozicije na kojima bismo se dogovorili o početku dijaloga, formatu, roku za završetak, terminu izbora na svim nivoima i garancijama za primenu dogovorenog u toku dijaloga?
Jedino što se od Dačića moglo čuti u međuvremenu jeste da mu nije jasno koji je format i koje su teme dijaloga, pa sam mu i tu pomogao i sugerisao jedini smislen format dijaloga: između delegacije ujedinjene vlasti i delegacije ujedinjene opozicije koja je bojkotovala izbore.
To znači da, sa jedne strane, treba da se formira delegacija od strane svih onih koji učestvuju u vlasti (SNS, SPS, SPAS, LSV, LDP), a – sa druge strane – onih koji su bojkotovali izbore 21. juna na svim nivoima i dokazali nelegitimnost vlasti.
Isto tako sam rekao da nemam ništa protiv da deo delegacije vlasti budu i predstavnici lažne opozicije poput SRS. Što se tiče delegacije opozicije, takođe, nisam zatvoren za ostale kolege iz opozicije koji su izlazili na izbore i koji su spremni da podrže zajedničku platformu za pregovore sa vlašću.
Što se tiče tema za dijalog, to je još lakše pitanje i one bi trebalo da budu podeljene u tri dela:
1. hitno oslobođenje medija za drugačije mišljenje i glas opozicije, a pre svega javnih medijskih servisa i televizija sa nacionalnom frekvencijom koja je javno dobro, i to više meseci pre izbora;
2. stvaranje drugih uslova za slobodne i poštene izbore (sprečavanje pritisaka na birače, zabrana funkcionerske kampanje, novi sastavi REM-a, RIK-a, Agencije za borbu protiv korupcije…), i
3. promena izbornog sistema na svim nivoima (uvođenje mogućnosti glasanja i za kandidate po imenu i prezimenu, a ne samo za izborne liste), jer ima dovoljno vremena do izbora za to.
Jedina tačka koju Srpski pokret Dveri kandiduje za zajedničku platformu opozicije za ove razgovore jesu garancije da ono što se dogovorimo i potpišemo zaista bude i sprovedeno, jer se ovoj vlasti ništa ne može verovati, pa čak ni na potpisanu reč.
Te garancije su nemoguće bez direktnog učešća predstavnika opozicije u sprovođenju i daljem nadgledanju dogovorenog. To je moguće kroz nekoliko modela: prelazne, tehničke vlade nestranačkih stručnjaka, ko-ministara iz redova opozicije u nekoliko ključnih ministarstava za sprovođenje izbora, ili posebnog ministarstva ili komisije sastavljene od predstavnika kako vlasti i tako i opozicije koja bi imala sva potrebna ovlašćenja da kontroliše primenu dogovorenog i kompletan izborni proces.
Međutim, Ivica Dačić je ostao nem na sve ove konstruktivne i dobronamerne predloge i nastavio da igra svoju zadatu ulogu neprestanog odlaganja početka dijaloga.
Prvo je najavljeni dijalog sa kraja 2020. godine pomerio za početak nove godine, a sada ga ponovo odlaže za mart ili april, iako je njegov početak nedavno najavio za odmah posle Božića.
To govori ne samo o licemerju i tradicionalnoj laži i prevari u svakom političkom obećanju vlasti već i o želji da se dijalog stalno odlaže i tako potroši vreme do vanrednih izbora, kako se izborni uslovi ne bi promenili na bolje.
Dobro je poznato da svako, pa i vlast, može da radi šta hoće, ali ne može dokle hoće. Bojkot izbora je do kraja razgolitio nedemokratski karakter sadašnje vlasti u Srbiji, kao i besmislenost i neodrživost parlamenata koji su na svim nivoima bez opozicije.
To je priznala i sama vlast koja je još pre konstituisanja novog skupštinskog saziva i izbora nove Vlade skratila im mandat sa četiri na godinu i po dana.
Tako isto će morati i da sedne za pregovarački sto i prihvati da dođe do poboljšanja izbornih uslova. Ili ćemo – u suprotnom – morati ponovo na ulice da se izborimo za slobodu i demokratiju, jer nam ih niko neće pokloniti.
Za to se moramo sami izboriti. A sveži vetar političkih promena koji je prošle godine krenuo iz Crne Gore, pa nastavio preko Banjaluke, mora ove godine stići i u Srbiju.
(Direktno.rs)
