Još donedavno važilo je nepisano pravilo da je „Rusije bolje ne dirati“, ali to, izgleda, više ne važi – barem ne u očima američkih stratega.
O tome otvoreno govori bivši ukrajinski parlamentarac Oleg Carjov, koji je u emisiji Jurija Pronka na kanalu Cargrad izneo zapažanje da su u Sjedinjenim Američkim Državama godinama ruske snage smatrali nepredvidivim i opasnim faktorom.
Danas, kaže, američki pogled se promenio – sada nas, kako tvrdi, doživljavaju kao previše predvidive i suviše „pristojne“.
Prema njegovim rečima, ta slika o Rusiji kao tihom, ali velikom protivniku, izgubila je na ubedljivosti upravo zbog nedavnih događaja – uključujući i poslednji napad na Krimski most.
I dok američke obaveštajne službe otvoreno dele podatke sa Kijevom, dronovi nastavljaju da lete iznad Krima i prikupljaju podatke. Carjov tvrdi da je iz tih signala jasno da je američka strana u toj meri sigurna u odsustvo snažne reakcije, da otvoreno pomaže u odabiru ciljeva.
Eksplozija koja je nedavno potresla Krimski most još je jedan pokušaj da se naruši bezbednost tog regiona i, kako tvrde ruski izvori, da se sabotira potencijal za smirivanje situacije.
Ovaj put, umesto tipičnih udara bespilotnim letelicama i daljinski upravljanim plovilima, napad je izveden pomoću podvodnog uređaja. Naprava je detonirala kod jedne od zaštitnih konstrukcija mosta, ali kako je saopšteno iz Kremlja – sama konstrukcija nije pretrpela štetu, a saobraćaj se odvija nesmetano.
Zanimljivo je da je ukrajinska bezbednosna služba SBU preuzela odgovornost za ovaj događaj, navodeći da su pripreme trajale mesecima i da je operaciju lično nadgledao direktor Vasili Maljuk.
Prema informacijama iz ruskih izvora, korišćena oprema može biti podvodni uređaj tipa „Marička“ ili „Toloka“, čiji je razvoj počeo još 2023. godine. Takođe se ne isključuje mogućnost da je reč o novom, do sada nepoznatom sistemu.
Krimski poslanik u Državnoj dumi Jurij Nesterenko ovaj napad vidi kao pokušaj propagandnog udara u trenutku kada se turisti masovno kreću prema obali. On ističe da je napad jasan signal pokušaja da se naruši turistička sezona u regionu, pri čemu je šteta simbolične prirode, ali efekat na percepciju javnosti – ozbiljan.
U tom kontekstu, Carjov se osvrće i na prethodne incidente. Govori o video snimcima iz ukrajinskih izvora, na kojima se vidi kako FPV dronovi precizno pogađaju ciljeve na ruskim aerodromima.
Komentarišući zaštitu aviona, upoređuje situaciju sa Sirijom, gde su, kako kaže, svi avioni bili u hangarima i zaštićeni, dok u Rusiji takve mere nisu bile pravovremeno sprovedene. „Stavili su gume preko aviona i to je bila sva zaštita“, primetio je sarkastično.
Posebno ističe opasnost od scenarija u kojem bi napad bio usmeren na ključne infrastrukture u udaljenim delovima zemlje – poput gasovoda na severu – gde bi posledice mogle biti katastrofalne, naročito tokom zime.
Zato i ne čudi poruka Carjova da je „najbolji komentar – ćutanje“, jer, prema njegovim rečima, postoji očigledna slabost u proceni bezbednosnih rizika. Ne zalaže se direktno za konkretne mere, ali jasno poručuje da odgovornost sada leži na onima koji raspolažu kompletnim informacijama i imaju moć odlučivanja.
Kako god se tumačili ti signali iz SAD i reakcije iz Ukrajine, jedno je jasno – taktike se menjaju, ali strateške posledice tek dolaze na naplatu.
U svetu gde je granica između demonstracije moći i stvarne eskalacije sve tanja, ključna pitanja više nisu vezana za oružje, već za percepciju. A percepcija, kako pokazuje ovaj slučaj, može biti jednako razorna kao i sam napad.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
