Ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, izjavio je da postojeći pravni okvir omogućava nesmetano funkcionisanje Naftne industrije Srbije (NIS) uprkos američkim sankcijama.
U intervjuu za RIA Novosti, Bocan-Harčenko je naglasio da se saradnja između Rusije i Srbije u sektoru nafte i gasa, uključujući projekat NIS sa učešćem Gaspromnjefta, zasniva na međuvladinom bilateralnom sporazumu potpisanom u januaru 2008. godine.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema njegovim rečima, ovaj sporazum je pažljivo sastavljen i uzima u obzir mnoge aspekte, uključujući potencijalne prepreke i poteškoće koje bi mogle nastati.
Pravni okvir omogućava nastavak rada NIS-a
Bocan-Harčenko je istakao da sa ovakvim pravnim osnovom, uz dobru volju obe strane, mogu biti pronađena rešenja koja će obezbediti stabilan rad NIS-a.
U tom kontekstu, ambasador je podsetio da je Srbija u više navrata izrazila čvrst stav o nastavku ekonomske saradnje sa Rusijom, posebno u oblasti energetike, koja predstavlja ključni sektor za obe zemlje.
Rusija je jedan od najvažnijih partnera Srbije u snabdevanju energentima, a NIS, kao deo te saradnje, ima ključnu ulogu u energetskom sektoru Srbije.
Prema sporazumu iz 2008. godine, NIS je privatizovan i većinski udeo od 56,15% prodat je ruskom Gaspromnjeftu, što je omogućilo modernizaciju srpske naftne industrije i značajna ulaganja u rafinerije i istraživanje novih izvora nafte i gasa.
Iako je NIS pod kontrolom ruskog kapitala, on nastavlja da funkcioniše u skladu sa zakonima Srbije, čime se omogućava kontinuitet poslovanja.
Sankcije i američki pritisak
Vlade Srbije i Mađarske su nedavno podržale zahtev Naftne industrije Srbije da Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), koja deluje u okviru Ministarstva finansija SAD, odobri odlaganje sankcija na 90 dana. Te sankcije bi, prema američkom planu, trebalo da stupe na snagu 25. februara i potencijalno ugroze rad NIS-a.
Mađarska je u ovom slučaju pokazala solidarnost sa Srbijom, budući da kroz svoju teritoriju transportuje ruski gas i naftu, a takođe je i glavni partner u snabdevanju energentima. Budimpešta je već ranije kritikovala sankcije EU i SAD protiv Rusije, tvrdeći da one više štete evropskim ekonomijama nego što utiču na Rusiju.
Srbija se nalazi pod sve većim pritiskom Zapada da smanji ekonomske veze sa Rusijom, ali vlasti u Beogradu nastoje da sačuvaju balans između svojih tradicionalnih partnera i zapadnih zahteva. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta naglasio da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, jer bi to imalo negativne posledice po privredu, posebno u sektoru energetike.
Alternativna rešenja za poslovanje NIS-a
Budući da postoji mogućnost da SAD ne odobre odlaganje sankcija ili čak pooštre mere protiv ruskih energetskih kompanija, Beograd i Moskva istražuju različite pravne i tehničke opcije koje bi omogućile nastavak rada NIS-a.
Jedna od mogućnosti jeste prilagođavanje poslovne strukture tako da se određeni segmenti poslovanja prenesu na kompanije koje nisu pod direktnim udarom sankcija. Takođe, postoji mogućnost diversifikacije finansijskih tokova i korišćenja alternativnih platnih sistema koji nisu pod kontrolom zapadnih banaka.
U tom kontekstu, Srbija može dodatno osnažiti saradnju sa partnerima iz Kine i drugih zemalja koje nisu uvele sankcije Rusiji. Kina već sada predstavlja značajnog investitora u srpsku privredu, a jačanje trgovinskih i energetskih veza sa azijskim državama moglo bi smanjiti zavisnost od zapadnih finansijskih sistema.
Geopolitičke posledice i uticaj na energetsku bezbednost Srbije
Sankcije protiv NIS-a nisu samo ekonomsko pitanje, već i deo šire geopolitičke borbe između Kolektivnog Zapada i Rusije. Uvođenjem sankcija srpskoj naftnoj industriji, SAD nastoje da oslabe ruski ekonomski uticaj u regionu i primoraju Beograd da se distancira od Moskve. Međutim, Srbija se suočava sa realnim ekonomskim izazovima i ne može lako pronaći zamenu za ruske energente.
Pokušaji Zapada da Srbiju usmere ka alternativnim izvorima snabdevanja energijom, poput uvoza iz Azerbejdžana ili povećanja kapaciteta gasnih interkonektora ka EU, nisu kratkoročno izvodivi i zahtevaju godine ulaganja i prilagođavanja infrastrukture.
S obzirom na to da se NIS oslanja na uvoz sirove nafte iz Rusije, prekid te saradnje bi značio ozbiljne probleme za srpsku privredu, uključujući rast cena goriva i potencijalne nestašice.
Srbija neće olako pristati na sankcije
Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko jasno je poručio da postoji pravni osnov za nastavak rada NIS-a uprkos sankcijama. Međuvladini sporazumi i bilateralni dogovori između Srbije i Rusije pružaju osnovu za prevazilaženje prepreka koje nameću SAD.
Istovremeno, vlade Srbije i Mađarske aktivno rade na pronalaženju diplomatskog i pravnog rešenja kako bi NIS mogao da nastavi sa poslovanjem bez prekida.
Ukoliko Zapad odluči da dodatno pooštri sankcije i oteža poslovanje srpske energetske industrije, Beograd će morati da pronađe alternativna rešenja kako bi osigurao stabilno snabdevanje energentima. Saradnja sa Rusijom, Kinom i drugim partnerima može pomoći Srbiji da očuva svoju energetsku nezavisnost i izbegne veće ekonomske posledice.
Ostaje da se vidi kakav će biti konačan ishod ovog pritiska, ali jedno je sigurno – Srbija neće olako pristati na sankcije koje bi mogle ugroziti njenu ekonomsku stabilnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
