Ne tako davno bilo je skoro nezamislivo da pojedine države traže alternativne mehanizme plaćanja, ali politika SAD je dovela do toga da manje države počnu sa jačanjem sopstvenih valuta
Neke od najvećih svetskih ekonomija traže načina da zaobiđu korišćenje američkog dolara, a iste namere imaju i manje nacije, uključujući desetak država u Aziji, koje takođe eksperimentišu sa dedolarizacijom, piše „Blumberg“ i ukazuje na to da kompanije širom sveta neviđeni deo svog duga prodaju u nacionalnim valutama zbog daljeg rasta dolara.
Niko ne kaže da će dolar u skorije vreme biti skinut sa trona, ali ne tako davno bilo je skoro nezamislivo istraživanje mehanizama plaćanja kojima se zaobilazi američka valuta ili SVIFT mreža koja je u osnovi globalnog finansijskog sistema.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Međutim, snaga dolara, njegova upotreba pod američkim predsednikom Džozefom Bajdenom za sprovođenje antiruskih sankcije i nove tehnološke inovacije, ohrabruju države da započnu ukidanje hegemonije američke valute.
„Ovo će intenzivirati napore Rusije i Kine da svojim delom svetske ekonomije upravljaju bez upotrebe dolara“, rekao je za „Blumberg“ bivši zamenik guvernera Banke Engleske Pol Taker.
Sajt ukazuje i na stav investicionog stratega Džona Moldina koji je napisao da je Bajdenova administracija napravila grešku kada je američki dolar i globalni sistem plaćanja upotrebila kao oružje.
„To će primorati neameričke investitore i druge države da diverzifikuju svoja ulaganja izvan tradicionalno sigurnog utočišta u SAD“, istakao je Moldin.
Na takvim planovima već rade Rusija i Kina koje promovišu svoje valute za međunarodna plaćanja, uključujući i korišćenje blokčejn tehnologije, a Moskva je već počela traži naknade u rubljama za isporuke energenata.
Ubrzo su Bangladeš, Kazahstan i Laos takođe pojačali pregovore sa Kinom kako bi povećali upotrebu juana. Indija je počela sve glasnije da govori o internacionalizaciji rupija i ovog meseca je počela da radi na bilateralnom mehanizmu plaćanja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Glavni pokretač tih planova bio je potez SAD i Evrope da odseku Rusiju od globalnog međubankarskog platnog sistema SVIFT. Akcija, koju su Francuzi opisali kao „finansijsko nuklearno oružje“, ostavila je većinu velikih ruskih banaka van mreže koja omogućava desetine miliona transakcija svakog dana, primoravajući ih da se oslone na sopstvenu verziju platnog sistema.
„Američke sankcije Rusiji izazvale su zabrinutost da bi dolar na duže staze mogao da postane otvoreno političko oružje, a tu zabrinutost posebno izražavaju i druge države, pored Rusije i Kine“, piše „Blumberg“ i navodi da je Indija već počela da razvija sopstveni sistem plaćanja.
Drugo, takva politika Vašingtona dovela je do toga da azijske države moraju da izbaru strane, a bez alternativnog sistema plaćanja, rizikovale bi da budu primorane da se pridruže sankcijama sa kojima se ne slažu da izgube trgovinsku dobit koju ostvaruju sa ključnim partnerima.
Baš kao što zvaničnici širom Azije ne žele da izaberu pobednika u američko-kineskim sukobima i radije bi da zadrže odnose sa obe države, američke sankcije Rusiji guraju vlade da idu svojim putem. „Ponekad akcija poprima politički ili nacionalistički ton, uključujući ogorčenost zbog pritiska Zapada da se uvedu sankcije Rusiji“, ističe sajt.
Iz Indije su poručili da se dolar koristi za „zastrašivanje manjih nacija“, a zemljnj jugoistočne Azije ukazale su da je upravo to razlog da se više trguje u lokalnim valutama.
„Sankcije otežavaju zemljama i kompanijama da ostanu neutralne u geopolitičkim konfliktima“, rekao je Džonatan Vud iz „Kontrol risks“ i dodao da će zemlje nastaviti da vagaju između ekonomskih i strateških odnosa.
Ipak, ne pomažu samo sankcije da se ubrza proces dedolarizacije, na to je uticao i rast dolare zbog čega su azijski zvaničnici postali agresivniji u svojim pokušajima diverzifikacije.
Dolar je ove godine ojačao za oko sedam odsto i na putu da ostvari najveći godišnji rast od 2015. godine, pokazuju analize „Blumberga“.
„Snaga dolara predstavlja veliku glavobolju za azijske nacije koje su doživele porast cena kupovine hrane, veći problem sa otplatom dugova i produbljivanje siromaštva“, navodi američki sajt.
Iako sve ove mere mogu da imaju ograničen kratkoročni uticaj na tržište, krajnji rezultat može da bude slabljenje tražnje za dolarom, a o tome govori i činjenica da kanadski dolar i kineski juan beleže konstantan rast.
Istovremeno, Malezija, Indonezija, Singapur i Tajland već su uspostavili sisteme za međusobne transakcije u svojim lokalnim valutama.
„Kralj dolar će možda i dalje vladati decenijama koje dolaze, ali razvoj transakcija u alternativnim valutama ne pokazuje znake usporavanja, posebno ako geopolitičke prilike nastave da ubeđuju države da krenu svojim putem“, navodi „Blumberg“ i zaključuje da bi spremnost američke vlade da koristi svoju valutu u geopolitičkim borbama mogla da oslabi njenu sposobnost da u budućnosti takve metode koristi efikasno.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
