Balkan je na raskrsnici, a pravac kojim će krenuti zavisi najviše od lidera u svakoj zemlji ovog regiona. Ako se budu ponašali kao prave vođe, a ne kao „podanici“ Zapada, biće napretka, tim pre što se i u američkoj politici prema Kosovu i celom regionu dogodila značajna promena.
Ovo, u ekskluzivnom razgovoru za „Novosti“, ističe Stiven Majer, bivši zamenik šefa CIA za Balkan, danas dekan američkog Univerziteta za nacionalnu bezbednost „Danijel Morgan“.
[adsenseyu1]
– SAD su se okrenule ka Bliskom istoku, Rusiji, pa Balkan nije više visoko rangiran u prioritetima kao devedesetih godina prošlog veka. Pored toga, Trampova administracija mnogo veruje u lokalno samoopredeljenje. Iako je još uvek najveći deo politike prema Balkanu ostao stvar inercije prenete iz prošlosti, nova administracija kaže: „Na vama je da odlučite!“ To je stvarna prilika za vaše lidere.
* Kažete da lideri sami odlučuju, a mnogo ljudi Stejt departmenta i obaveštajne zajednice SAD bave se Balkanom svakog dana?
– Istorija Balkana je takva. SAD i Rusija se koncentrišu na ovu oblast kao da počinje hladni rat. Imamo ruske interese u Nišu i drugde, SAD rade isto na drugim mestima. NATO se sukobljava sa Rusima i želi da se Srbija pridruži Alijansi. Srećom, predsednik Vučić je rekao: „Ne!“ I to je prava odluka. Istovremeno, psihologija na ovim prostorima je duboko ukorenjena u verovanju da neko drugi uvek donosi odluke. Ideja da možete sami da donosite odluke je teško prihvatljiva. Već 20 godina govorim: „Treba da se oslonite na sebe!“ I uvek me pitaju: „Šta Vašington želi?“ A moj odgovor je uvek isti: „Šta vi želite?“ Političar koji to najbolje razume je Milorad Dodik. On jeste odbačen u Vašingtonu, čak sankcionisan, ali to mu mnogo ne škodi. Mislim da se mnogo može naučiti od Tita, koji je znao kako da balansira strah, politiku i ekonomiju.
* Više od 20 godina se protivite oficijelnim stavovima Vašingtona, zagovarajući ideju da su sadašnje granice na Balkanu neodržive?
– Problem je u Stejt departmentu, diplomatama koji rade na ovom regionu decenijama i uspostavili su zvaničnu liniju. Ali to se sada menja. Ne verujem da će se, ako ovdašnje rukovodstvo želi da menja granice, Vašington suprotstaviti. Ali Nemačka hoće, jer strahuje od nestabilnosti. Britanci su raspoloženi fifti-
-fifti. EU bi prihvatila rešenje, ako do njega dođe mirno. Moj argument je uvek bio da granice nisu svete. Tači i Vučić pričaju o razgraničenju, što je, zapravo, promena granica. Već 20 godina govorim da to treba da se dogodi. Srpskim prijateljima sam rekao da moraju da razumeju da se veći deo Kosova ne može vratiti, jer to znači rat. Ali oblast severno od reke Ibar je druga priča.
[adsenseyu1]
* Koji su elementi tog plana?
– Što se južnog dela KiM tiče, srpske zajednice imaju izbor – da ostanu ili da se presele. Ako se odluče za preseljenje, u tome treba da im pomogne program UN za izbeglice. Za one koji žele da ostanu mora da postaji zaštita UN i provera situacije najmanje dva puta godišnje, kako ne bi bili diskriminisani. Isto važi za albansko stanovništvo severno od Ibra. Potrebno je pregovarati i o većinski albanskim oblastima u Preševskoj dolini. Takođe, potrebno je održati referendum u RS sa tri opcije – ostanak u BiH, nezavisnost, ili pridruženje Srbiji. To bi zemlje načinilo homogenijim.
* Šta se onda dešava sa hrvatskim aspiracijama ka BiH?
– Hrvatsko stanovništvo u BiH se smanjuje, ali postoje delovi BiH gde bi trebalo održati referendum o pripajanju Hrvatskoj. To ostavlja prostor za malu bošnjačku državu. Ona ne bi bila manja od Kosova i mislim da bi i tu muslimansko stanovništvo trebalo da ima zaštitu, kao Srbi na jugu Kosova, i Albanci u severno od Ibra.
* To otvara pitanje velikoalbanskih aspiracija?
– Srbi ponavljaju: „Ne možemo dozvoliti ‘veliku Albaniju’!“ Moj odgovor je: „Zašto? Čega se bojite?“ Jači ste od Albanije, bogatiji od nje. Ohridski sporazum se manje-više drži, ali i tu bi trebalo održati referendum o tome kakav sistem narod želi. Ako se to sve učini mirno, tokom više godina, uz pregovore, i što je najvažnije, ako velike sile ostanu po strani, sve ovo je sasvim izvodivo. Vašingtonu se može reći: „Želimo dobar odnos sa SAD, ali ovo je lokalni problem!“
* Možete li da zamislite da Vašington neće želeti da se umeša u takve procese?
– Ako Beograd bude čvrst, i isto kaže Berlinu i Moskvi, zašto da ne?
* Ne zvuči li to neobično u trenutku potresa oko mešanja uoči izbora u BiH i referenduma u Makedoniji?
– Osećam napetosti, ali kada se sve završi i prođe šest meseci, hajde da vidimo kakvi će biti lideri u regionu. Predsednik Vučić je u stanju da balansira između Zapada i Rusije, jer Srbija ima interese na obe strane. Stvari treba činiti korak po korak.
* Da li ima u Vašingtonu zvaničnika koji dele vaša stanovišta?
– Da, ima ih u Beloj kući. Veći deo Kongresa nije uopšte zainteresovan za ova pitanja, ali neki jesu. Eksperti su podeljeni, ali to je debata koja traje već 20 godina. Kada je Džon Bolton rekao: „Pustite ih, ako žele nešto da urade, neka urade!“, deo eksperata je bio užasnut, drugi je aplaudirao. Lično, u ovom delu se slažem sa Trampovom adiministracijom. To treba uraditi brzo, jer nije daleko 2020. godina, kada se postavlja pitanje da li će Tramp ostati u Beloj kući.
* Koliki su otpori Trampu u „dubokoj/tajnoj državi“?
– „Duboka država“ je slogan ultradesnice u SAD koji se odnosi na birokratiju suprotstavljenu Trampu. Opozicija Trampu postoji, ali ako me pitate da li je cela „duboka država“ ujedinjena u tome, to nije slučaj. Ne postoji ujedinjena opozicija u Vašingtonu. Američke vladine agencije i departmani stalno se bore međusobno. Bar dva puta u mojoj karijeri je Ričard Holbruk pokušao da me otpusti, jer sam se, zajedno sa nekim kolegama, suprotstavljao onome što radi.
* Čemu ste se tačno suprotstavljali?
– Cilj SAD u BiH je bila demokratska, multietnička država. Tokom „Dejtona“ i posle njega Holbruka je razbesnelo što smo mu govorili da „Dejton“ radi suprotno od onoga za šta se zalagao, jer učvršćuje etničke razlike. Od 1995. tvrdim da BiH nije zemlja, već fiktivna država, jer je prava moć u rukama etničkih zajednica, ne vlade u Sarajevu.
* Da li je moguće za male zemlje da budu istovremeno u dobrim odnosima sa SAD, Rusijom i Kinom a da ne trpe posledice?
– Mislim da jeste. Ali potrebno je da imaju u svojim agencijama i ministarstvima ljude koji razumeju koliko daleko mogu da idu, jer tačno je da velike sile umeju da kazne, tim pre što se SAD i Rusi sukobljavaju i bore na balkanskim prostorima. Srbi kupuju oružje od Rusa, Hrvati od Amerikanaca, i to može biti opasno. Važno je da se lideri dogovore o mirnom rešenju sporova, uprkos tome što će uvek biti glasova protiv.
BEZ OPOZIVA TRAMPA
* Da li će Tramp biti opozvan?
– Ne mislim da će biti opozvan, niti bi trebalo. On nije ništa uradio zbog čega trebalo da bude opozvan.
* Ima li prva dama, koja je, inače, sa ovih prostora, uticaj na Trampa?
– Mogla bi imati uticaja, ali je to teško proceniti, jer ona mnogo ne komentariše javne poslove.
ČLANSTVO, ILI SPECIJALNE VEZE SA EU
* Kako gledate na različite scenarije reforme EU i gde u tome vidite Srbiju?
– Čini se da se zvanično ne prepoznaju problemi EU, pa mi se i cilj članstva Srbije 2025. godine čini preambicioznim. Ne verujem da će se to dogoditi. U EU kao da ne shvataju da je Unija toliko velika i nefunkcionalna da nije jasno da li će opstati u ovom obliku. Jedan problem su finansije, drugi izbeglice. Svedoci smo jačanja nacionalističkih vlada u Švedskoj, Holandiji, Nemačkoj, Italiji… Pitam se nije li Srbiji bolje da ne postane članica, već da nastavi specijalne trgovinske veze sa EU. Ključno pitanje je: „Kakve koristi Srbija ima od EU?“ Mislim da to do kraja nije istraženo.
SAJBER RAT SA RUSIMA
* Šta je pravi razlog istrage o navodnom ruskom mešanju u američke izbore? – Kada je komunizam pao i SSSR se raspao, to je bila prilika za Zapad da pozove Rusiju da bude deo velike evropske familije naroda. Ali mi to nismo uradili, već smo kaznili Rusiju. Strategija Moskve je da se bori novim sajber oružjem, i Putin na tome ozbiljno radi, dok mi nastavljamo da se oslanjamo na tradicionalnu vojsku, misleći da smo nedodirljivi. U sajber ratovanju nismo nedodirljivi i zato su obaveštajne službe zaključile da je moguće da se Rusija mešala u izbore, makar indirektno. Postoji veliki strah da neke zemlje mogu da obore velike sisteme.
Dubravka Savić (Novosti.rs)
Foto Novosti.rs Z. Knezevic
