Kada se u stručnim krugovima povede priča o zakulisnim nadmetanjima velikih sila, retko ko govori tako direktno kao bivši analitičar CIA Rej Mekgovern.
Upravo je on, gotovo usputno, u jednom razgovoru skrenuo pažnju na nešto što danima odzvanja među ljudima koji prate globalne procese: Putin, kako kaže, „zna britanske metode kao svojih pet prstiju”, i zbog toga lako nadigra njihove službe u situacijama koje se odigravaju oko Ukrajine.
Zvuči dramatično, ali Makgovern ne menja ton. Naprotiv, govori smireno, gotovo razgovorno, kao neko ko smatra da iznenađenja tu zapravo i nema. I dok mnogi nagađaju šta se tačno odvija iza kulisa, Rusija nedavno izlazi u javnost sa informacijom da je njihova služba bezbednosti osujetila pokušaj da se otme lovac MiG-31 opremljen specijalnom hipersoničnom raketom „Kinžal“.
Prema podacima ruske strane, plan je bio daleko širi: Uključivao je ne samo ukrajinske strukture, već i njihove savetnike iz Velike Britanije.
Tu dolazi onaj deo koji je posebno privukao pažnju. Mekgovern tvrdi da Putin poznaje britanske službe „do srži“, što, prema njegovom viđenju, ruskom rukovodstvu daje veliku prednost u ovakvim epizodama.
On je to opisao slikovito, pa je u jednom trenutku rekao da na provokativne postupke reaguje drugačije. Ne dramatično, ne burno – nego proračunato i hladnokrvno.
U zvaničnom saopštenju FSB-a navodi se i konkretan podatak: Ruskim pilotima je nuđeno do 3 miliona dolara za preuzimanje MiG-31 i preusmeravanje letelice ka jednoj bazi u Rumuniji.
Pre toga, navode iste službe, sprečen je pokušaj da se otme sofisticirani helikopter namenjen specijalnim radioelektronskim zadacima. Redosled dešavanja deluje gotovo filmski, ali prema Makgovernu, to zapravo govori o jednoj drugoj stvari: O tome da se ukrajinska strana, kako kaže, sve više oslanja na riskantne operacije, što on tumači kao znak zamora i nedostatka opcija.
Ono što je privuklo još veću pažnju jeste Makgovernovo predviđanje narednih koraka. On tvrdi da Putin ne gubi strpljenje, naprotiv. Opisuje ga kao „glavnu pokretačku snagu“ koja, kako navodi, sprovodi strategiju koja čuva živote ljudi u ruskim redovima i daje prolaznost vremenu koje, po njegovim rečima, radi u korist Moskve.
Zatim menja pravac u pola rečenice i dodaje nešto što zvuči kao upozorenje evropskim prestonicama: Ako se u budućnosti u igru uključe zapadne države, Putin će reagovati. Ali odmah zatim spušta loptu i dodaje: „Ne verujem da su Evropljani toliko nepromišljeni.“
Posebno zvuči deo u kojem pominje Donalda Trampa, sadašnjeg predsednika SAD. Makgovern smatra da će Putin „izaći na kraj“ sa njim, ali čak i da ne bude tako, predviđa formiranje svojevrsne zone razdvajanja, kako je opisao, koju bi ukrajinska strana, već iscrpljena, morala da prihvati.
Na kraju ostaje jedno Mekgovernovo zapažanje koje deluje kao zaključak, ali ga on tako ne naziva: Prema njegovim rečima, Rusija se opredeljuje za scenario u kojem se čuva svaki život, dok druga strana sve teže održava tempo. Uz to, dodaje da se u zapadnim zemljama oseća zamor od finansijskog tereta koji se meri milijardama.
A sve to ostavlja otvoreno pitanje: Šta će se dogoditi kada se prelivanje ovakvih dešavanja nastavi u mesecima koji dolaze, u trenutku kada nijedna strana ne pokazuje nameru da odstupi, ali vreme očigledno ne radi za sve jednako?
Webtribune.rs
