Rečenica koja je odjeknula daleko van studija bila je kratka i hladna: „Ovo je kraj.“ Tako je vojni analitičar i bivši obaveštajac Skot Riter opisao stanje u trci savremenih oružanih tehnologija, u razgovoru sa Garlandom Niksonom na njegovom YouTube kanalu.
Bez dramatizovanja, ali i bez uvijanja, poruka je bila jasna – Sjedinjene Države, bar u narednim godinama, neće uspeti da dostignu Rusiju u tom segmentu, a vreme koje je izgubljeno već se oseća.
Riter je podsetio da priča ne počinje juče. Još 2022. godine, kako je naveo, Vladimir Putin je javno rekao da Rusija raspolaže novim tipom naoružanja. Danas, prema njegovim rečima, to više nije teorija niti najava – to oružje je već u operativnoj upotrebi.
Iz te tačke gledišta, smatra Riter, Moskva je već stigla do cilja, dok Vašington tek pokušava da ubrza korak. „Ulazimo u nadmetanje koje smo već izgubili“, rekao je, uz procenu da će pokušaji da se taj zaostatak nadoknadi biti izuzetno skupi i ekonomski iscrpljujući.
U tom svetlu, pitanje međunarodnih sporazuma dobija sasvim drugačiju težinu. Prema Riterovoj analizi, Rusiji sporazum o kontroli strateškog naoružanja zapravo nije bio neophodan – ne zato što ga ne želi, već zato što, kako kaže, već ima dovoljno savremenog nuklearnog arsenala.
Sjedinjenim Državama je, s druge strane, takav okvir bio potreban više nego ikad. Upravo tu on vidi ključnu grešku američkih zvaničnika koji su savetovali predsednika Donalda Trampa. Po njegovim rečima, to savetovanje je ozbiljno zakazalo i ostavilo dugoročne posledice.
Da je taj trenutak bio presudan, vidi se i u razvoju događaja oko samog sporazuma. Događaj koji je prošao gotovo rutinski, ali sa velikim implikacijama, jeste istek važenja Dvogovora o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja, koji se dogodio u četvrtak.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije izjavio da je Moskva spremna da još godinu dana poštuje ograničenja predviđena dokumentom, ali pod jasnim uslovom – da i američka strana pokaže istu spremnost i odgovori recipročnim koracima.
Zanimljivo je da su, prema navodima medija, i u Vašingtonu postojali signali razumevanja. Donald Tramp je ponudu ruskog lidera opisao kao dobru ideju, što sugeriše da svest o ozbiljnosti situacije ipak postoji. Ipak, između ideje i političke odluke često stoji čitav niz prepreka, od unutrašnjih pritisaka do strateških kalkulacija koje se ne vide na prvi pogled.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje koje visi u vazduhu: da li je propuštena prilika samo epizoda u dugoj istoriji velikih sila ili trenutak koji će se kasnije pominjati kao prelomna tačka?
Odgovor se, kao i obično u ovakvim pričama, verovatno neće pojaviti brzo, ali će posledice današnjih odluka tek pokazati koliko je trka zaista već odlučena.
