Bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji Ajvor Roberts (Ivor) je pred međunarodnim sudom u Hagu, kao svedok, rekao da se predsednik Srbije Slobodan Milošević 1994-95. godine zalagao za prihvatanje međunarodnih mirovnih sporazuma u BiH, ali da je to činio kao „piroman-vatrogasac“.
Ambasador Roberts svedoči na ponovljenom suđenju bivšem šefu Službe državne bezbednosti Jovici Stanišiću i njegovom saradniku Franku Simatoviću-Frenkiju, koji su optuženi za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
[adsenseyu1]
Na poziv Stanišićeve odbrane, Roberts, koji je u Beogradu službovao između 1994 i 1997, potvrdio je da se Milošević zdušno zalagao za okončanje rata u BiH prihvatanjem Vens-Ovenovog plana, a potom i plana Kontakt-grupe.
„Milošević je imao osobine ‘piromana-vatrogasca’ koji prvo podmetne vatru, a zatim učini mnogo da ona bude lokalizovana, tvrdeći da nije imao ništa s njenim izbijanjem“, rekao je britanski diplomata, koji je s Miloševićem, po sopstvenim rečima, razgovarao „20-30 puta“.
Roberts je izjavio da je Milošević sarađivao s međunarodnom zajednicom u nastojanju da skrši otpor rukovodstva bosanskih Srba prihvatanju mirovnih planova.
Svedok je sugerisao da je glavni razlog Miloševićevu saradnju bila njegova želja da SR Jugoslaviji budu ukinute međunarodne sankcije.
Po Robertsu, Milošević je planove podržavao iako su podrazumevali da se bosanski Srbi odreknu velikog dela teritorije koju su silom zauzeli od 1992.
Podelu teritorije od 51 odsto za Muslimane i Hrvate, a 49 odsto za Srbe, Milošević je „smatrao pravičnom i bio je srećan da je podrži“, kazao je britanski ambasador.
Dodao je da je planom Kontakt grupe bilo predviđeno da srpska teritorija bude „objedinjena“, nasuprot rešenju iz mirovnog sporazuma u Dejtonu 1995.
[adsenseyu4]
Prema Robertsovoj oceni, Milošević „apsolutno nije“ podržavao neke od strateških ciljeva bosanskih Srba poput izlaska na more i uklanjanja tri muslimanske enklave u istočnoj Bosni – Srebrenice, Žepe i Goražda.
Roberts je kazao da je vođstvo bosanskih Srba na kraju je odbilo i Vens-Ovenov plan i plan Kontakt-grupe, što je za Miloševića predstavljalo „poniženje“.
Zbog tog „poniženja“, Milošević je smatrao „neprijateljima“ predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i predsednika Skupštine RS Momčića Krajišnika, rekao je svedok.
Ambasador Roberts je potvrdio da mu je Milošević više puta rekao da je od komandanta Vojske RS, generala Ratka Mladića tražio da „zbaci političko vođstvo RS“.
Kao dokaz za to, Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) je iz Mladićevog ratnog dnevnika pročitao da je Milošević, preko načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića, poručio Mladiću da „otkaže poslušnost vođstvu RS koje vodi narod u katastrofu“.
„To je u skladu sa porukama koje je Milošević, kako mi je rekao, više puta poslao generalu Mladiću kako bi ga ohrabrio da zbaci političko rukovodstvo RS“, prokomentarisao je ambasador Roberts.
On je rekao i da je Milošević bio spreman da „ide do kraja i prizna BiH kao suverenu državu u nadi da će to ubediti međunarodnu zajednicu da ukine sankcije“, iako su bosanski Srbi to smatrali „katastrofom“.
[adsenseyu1]
Roberts je kazao i da se Milošević protivio ideji o ujedinjenju Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i Srbije, koju je smatrao izrazom „jednostrane ljubavi“ tih entiteta prema „majci Srbiji“.
Po britanskom diplomati, Milošević je na početku krize u bivšoj Jugoslaviji želeo da bude „novi Tito“.
Posle raspada Jugoslavije, ambicija mu je bila da bude „novi car Lazar“, odnosno lider svih Srba, da bi ga nepovoljne okolnosti, na kraju, primorale da se bori da ostane vođa Srba u Srbiji i Crnoj Gori, zaključio je Roberts.
Ambasador Roberts nastavlja iskaz na suđenju Stanišiću i Simatoviću, optuženim za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportaciju nesrba u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. godine.
(Beta)
[adsenseyu4]
