Vruća tema u vojnim prognozama u vezi sa Kinom, Rusijom i SAD, vrti se oko razvoja i korišćenja hipersonične tehnologije za rakete ili bespilotna vozila kao neranjiva sredstva napada. Kao što ćemo videti, ne uspevaju sve tri zemlje da se uspešno bave ovim zadatkom.
SAD, Kina i Rusija su u poslednjih nekoliko godina povećale napore da opreme svoje oružane snage sa vrlo destruktivnim raketama. Putinov nedavni govor u Moskvi odražava ovaj pravac kroz prezentaciju serije oružja sa hipersoničnim karakteristikama, što se vidi sa Avangardom i Kinžalom.
[adsenseyu1]
Kao što je potvrdio američki podsekretar odbrane za istraživanje i inženjering, dr Majkl Grifin:
“Mi danas nemamo sisteme koji mogu ugroziti hipersonično oružje Rusije i Kine … i nemamo odbranu protiv tih hipersoničnih sistema. Ako bi oni odlučili da ih rasporede, mi bismo, danas, bili u nepovoljnom položaju.“
Dalje potvrde da SAD zaostaju u ovoj oblasti su došle od generala Džona Hajtena, komandanta američke strateške komande:
“Mi nemamo nikakvu odbranu koja bi mogla odbiti upotrebu takvog oružja protiv nas, tako da bi naš odgovor bi naša sila odvraćanja, što bi bila trijada i nuklearne mogućnosti koje imamo da odgovorimo na takvu pretnju.“
Razvoj hipersoničnog oružja je bio deo vojne doktrine koju Kina i Rusija već dugo razvijaju, podstaknuti raznim motivima. S jedne strane, to je sredstvo postizanja strateškog pariteta sa SAD bez potrebe da se podudare sa Vašingtonovo neuporedivom potrošačkom moći. Količina vojne opreme koju poseduju SAD se ne može meriti ni sa jednom drugom oružanom snagom, što je očigledan rezultat višedecenijskih vojnih troškova koji se procenjuju da su 5 do 15 veći nego kod najbližih konkurenata.
Zbog ovih razloga, američka mornarica može da rasporedi deset grupa nosača, stotine aviona, i da se angažuje u više hiljada programa za razvoj oružja. Već nekoliko decenija američka ratna mašina gleda kako njihovi direktni protivnici doslovno nestaju, prvenstveno nakon Drugog svetskog rata, a zatim nakon raspada Sovjetskog Saveza.
To je dovelo do toga da 1990-ih godina skrenu fokus sa jednakih protivničkih konkurenata na manje i manje sofisticirane protivnike (Jugoslavija, Sirija, Irak, Avganistan, međunarodni terorizam). Shodno tome, manje sredstava je posvećeno istraživanju najsavremenije tehnologije za nove sisteme oružja u svetlu ovih promenjenih okolnosti.
Ova strateška odluka je obavezala američki vojno-industrijski kompleks da uspori napredna istraživanja i da se više koncentriše na veliku prodaju novih verzija aviona, tenkova, podmornica i brodova. Uz ogromne troškove i projekte koji traju i do dve decenije, to je dovelo do sistema koji su već bili zastareli do vremena kada su sišli sa proizvodnih traka.
Svi ovi problemi su bili malo vidljivi do 2014. godine, kada se koncept razvoja oružja konkurentnih velikih sila vratio sa nenadoknadivom razlikom.
Primorani da nastave drugačijim putem, Kina i Rusija su započele racionalizaciju svojih oružanih snaga od kraja 1990-ih godina, fokusirajući se na one oblasti koje bi im najbolje omogućile da se odbrane od preovlađujuće vojne moći SAD-a.
Nije slučajno to da je Rusija snažno ubrzala svoj program raketne odbrane stvaranjem savremenih sistema kao što su Pancir i S-300/S-400, što omogućava odbranu od balističkih napada i stelt aviona.
Suprotstavljanje stelt tehnologiji je postalo hitan imperativ, a sa proizvodnjom S-400, ovaj izazov je prevaziđen. Sa budućim S-500, čak i ICBM više neće predstavljati problem za Rusiju. U sličnom smislu, Kina je snažno ubrzala svoj ICBM program, i u roku od jedne decenije dostigla sposobnost da proizvede kredibilno sredstvo odvraćanja sa njihovim ekvivalentom ruskog SS-18 Satana ili američkog LGM-30G Minuteman III, posedujući višenamensko nezavisno vozilo (MIRV) dugog dometa naoružano sa nuklearnim bojevim glavama.
Nakon osiguravanja odbrane neba i dostizanja robusnog nuklearno-strateškog pariteta sa SAD, Moskva i Peking su počeli da usmeravaju svoju pažnju na američke anti-balističke raketne sisteme (ABM) postavljene duž njihovih granica, koji se takođe sastoje od AEGIS sistema kojima rukovode američki pomorski brodovi.
Kao što je Putin upozorio, ovo je predstavljalo egzistencijalnu pretnju koja je ugrozila rusku i kinesku sposobnost za drugi udar u odgovoru na bilo koji američki nuklearni prvi udar, čime se narušava strateška ravnoteža ukorenjena u doktrini uzajamno osiguranog uništenja (MAD).
Iz tog razloga, Putin je od 2007. godine upozoravao zapadne partnere da će njegova zemlja razviti sistem za uništavanje američkog ABM sistema. U nekoliko godina, Rusija i Kina su uspele u ovom zadatku, testiranju i počinjanjem proizvodnje raznih hipersoničnih raketa opremljenih revolucionarnim tehnologijama koje će doneti veliku korist čitavom naučnom sektoru ove dve zemlje, i kojima se SAD trenutno ne mogu suprotstaviti.
[adsenseyu1]
Trenutno ne postoji odbrana od hipersoničnih napada; a s obzirom na trend angažovanja nabojnomlaznih/nadzvučnih motora na borbenim avionima novih generacija, čini se da će sve više i više zemalja želeti da se opremi sa ovim revolucionarnim sistemima.
Rusija, kako bi se suprotstavila američkoj mornaričkoj nadmoći, već je u rad pustila protivbrodsku raketu Cirkon, i već planira izvoznu verziju sa dometom od 300 kilometara.
Indija i Rusija već dugo rade na Brahmosu, što je još jedna vrsta hipersonične rakete koja bi u budućnosti mogla biti lansirana sa Su-57. Iako je to relativno nova tehnologija, hipersonično oružje zapadnim vojnim planerima već zadaje više od glavobolje, koji samo shvataju koliko daleko zaostaju za svojim konkurentima.
Americi će biti potrebno neko vreme da popuni hipersonični tehnološki i naučni jaz sa Kinom i Rusijom. Lockheed Martin je dobio ugovor sa tom svrhom. U međuvremenu, dve evroazijske sile se fokusiraju na kopnenu integraciju putem Inicijative Jedan pojas, jedan put (BRI) i Evroazijske unije, strateškog dogovora koji uskraćuje SAD i NATO-u sposobnost da lako intervenišu u oblasti duboko u unutrašnjosti, zbog njihove nesposobnosti da kontrolišu vazdušni prostor, i trupe na terenu.
Cilj Rusa i Kineza je realizacija vrlo zaštićenog (A2/AD) okruženja na njihovoj obali i na njihovom nebu, koja je poduprta hipersoničnim oružjem. Na ovaj način, Rusija i Kina poseduju sredstva za narušavanje pomorskog logističkog lanca američke mornarice u slučaju rata.
Pored toga, A2/AD bi mogao da zaustavi projekciju američke moći, zahvaljujući HGV oružju koje može da potopi nosače aviona i cilja specifične kopnene ABM sisteme ili centre logističkog lanca.
To je odbrambena strategija koja bi mogla zaustaviti projekciju američke pomorske moći, kao i njihovu sposobnost da kontrolišu nebo. Nije čudno da istraživački centri u Vašingtonu i generali sa četiri zvezde počinju da podižu alarm zbog hipersoničnog oružja koje poseduju Rusija i Kina.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
