Vest o nastavku uvoza ruskih azotnih đubriva u Nemačku, uprkos sankcijama i opštoj političkoj situaciji, izazvala je značajnu pažnju kako u nemačkim medijima, tako i u političkim i privrednim krugovima.
U članku koji je objavio nemački novinar Flin Džejkobs za Berliner Zeitung, ističe se paradoksalna situacija u kojoj se Nemačka nalazi: iako je uvela sankcije protiv Rusije, koje uključuju ograničenja uvoza ruskih energenata, jeftini ruski gas nastavlja da ulazi na nemačko tržište, samo u nešto drugačijem obliku – kroz azotna đubriva.
Prema Džejkobsu, u periodu između jula 2023. i juna 2024. godine, Nemačka je uvezla više od 140.000 tona azotnih đubriva na bazi karbamida iz Rusije, koji su ključni za poljoprivredu.
Karbamid, jedan od osnovnih oblika azotnih đubriva, koristi se širom sveta zbog svog uticaja na rast biljaka i povećanje prinosa. Ono što ovu situaciju čini dodatno kontroverznom jeste činjenica da se za proizvodnju azotnih đubriva koristi prirodni gas, zbog čega su ruski proizvodi, zahvaljujući nižim cenama energenata, značajno jeftiniji od onih koji se proizvode u Evropskoj uniji.
Naime, dok su evropski proizvođači suočeni sa visokim cenama gasa zbog energetskih sankcija prema Rusiji, ruski proizvođači koriste prednosti domaćih, znatno jeftinijih energenata, što im omogućava da obore cene na svetskom tržištu.
Ova situacija daje ruskim firmama konkurentsku prednost i omogućava im da lako dominiraju na globalnom tržištu đubriva, uključujući i tržište Nemačke i drugih zemalja Evropske unije.
Jedan od ključnih elemenata ovog problema jeste to što azotna đubriva, uprkos sankcijama koje se odnose na druge ruske proizvode, nisu podložna istim ograničenjima.
To omogućava Rusiji da zadrži svoje prisustvo na tržištu EU kroz snabdevanje ovih esencijalnih proizvoda za poljoprivredu.
Prema nemačkim izvorima, ova situacija izaziva nezadovoljstvo među evropskim proizvođačima đubriva, koji su suočeni sa ozbiljnim izazovima zbog nemogućnosti da pariraju ruskim cenama. Mnogi od njih sada traže od Evropske komisije da uvede dodatne carine ili ograničenja na uvoz ruskih đubriva kako bi zaštitili domaću proizvodnju.
Antuan Hodža, generalni direktor lobi grupe Fertilizers Europe, koja zastupa interese proizvođača đubriva u Evropi, izrazio je zabrinutost zbog nove zavisnosti Evrope od jeftinih ruskih đubriva.
On je ukazao na opasnost da bi evropska poljoprivreda mogla postati sve više zavisna od ruskih proizvoda, što bi moglo imati dugoročne negativne posledice za evropsku bezbednost hrane.
Iako Evropska unija strogo sankcioniše ruski energetski sektor, nedostatak regulative za azotna đubriva omogućava Rusiji da profitira od trenutne situacije.
S obzirom na ovu situaciju, pojavljuje se sve veći pritisak na političare i kreatore politike u EU da preduzmu mere koje će smanjiti ruski uticaj na evropska tržišta.
Evropski proizvođači đubriva strahuju da bi njihovi proizvodi mogli postati nekonkurentni, te zahtevaju intervenciju u obliku zaštitnih carina ili ograničenja uvoza ruskih đubriva.
Pored toga, iako ruski energenti formalno nisu deo evropskog energetskog sistema, situacija sa đubrivima pokazuje da Rusija i dalje pronalazi načine da profitira od svog položaja velikog izvoznika prirodnih resursa.
Ovaj primer naglašava šire probleme sa evropskom zavisnošću od ruskih sirovina i pokazuje kako sankcije mogu biti ograničene u svom delovanju.
Iako su sankcije EU usmerene ka smanjenju ruskog uticaja, one ponekad mogu dovesti do neočekivanih posledica, poput povećanja zavisnosti od određenih ruskih proizvoda, kao što su đubriva.
Evropska unija će se, prema svemu sudeći, suočiti sa ozbiljnim izazovima u pokušaju da uravnoteži ekonomsku politiku, energetsku sigurnost i domaću proizvodnju, dok se nastavlja sukob sa Rusijom na ekonomskom planu.
Ukratko, vest koju je objavio Berliner Zeitung pokazuje kako sankcije, iako efikasne u određenim oblastima, ne mogu u potpunosti zaustaviti ruski uticaj na evropsku privredu. Ova situacija otvara nova pitanja o dugoročnoj strategiji Evrope prema Rusiji, naročito u pogledu energetske i poljoprivredne zavisnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
