Evropa nastavlja da izgrađuje vojne kapacitete kako bi se „suprotstavila ruskoj agresiji“. Nemački kancelar Olaf Šolc predložio je stvaranje jedinstvenog sistema protivvazdušne odbrane. Po njegovom mišljenju, to je mnogo efikasnije i jeftinije nego što je sada.
„Sistem protivvazdušne odbrane bi povećao bezbednost Evrope“, uveravao je Šolc publiku na svom predavanju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Naravno, on je Nemačkoj dao vodeću ulogu u ovoj odbrambenoj strukturi. Tamo bi trebao da bude štab.
Nemačka je spremna da troši novac na to, i podstiče komšije da učine isto pišu RIA Novosti
Među potencijalnim partnerima, nemački lider je naveo Holandiju, Poljsku, Letoniju, Litvaniju, Estoniju, Slovačku, Češku, Švedsku, Finsku, Norvešku i Dansku. Očigledno, reč je, pre svega, o odbrambenim linijama na takozvanom istočnom krilu NATO-a, u blizini ruskih granica, a onda se mogu pridružiti zapadnoevropske zemlje.
„Za to postoji tehnički potencijal“, kaže vojni ekspert Jurij Knutov. „Prilikom kreiranja nacionalnih sistema protivvazdušne odbrane, po pravilu se koriste američki razvoji, ili lokatori stanica za navođenje raketa ili same rakete. Prema tome, jedinstven standard je blizu, jer su svi novi sistemi NATO-a kompatibilni” .
Međutim, postoji problem- za panevropski kompleks potreban je sistem automatske kontrole, koji nije lako stvoriti. Po mišljenju analitičara, biće potrebno pet do deset godina.
Sumnjiva je i efektivnost. Najdalji modeli u upotrebi su američki PVO sistem Patriot, koji pogađa ciljeve na udaljenosti od 160 kilometara. Ali u Evropi preovlađuju kompleksi kratkih i srednjih (prema ruskoj klasifikaciji) dometa – do 40 kilometara. A ruski PVO sistem S-400 pogađa raketu 40N6E na 380 kilometara.
Šolcova inicijativa je još uvek daleko od pravog pokušaja, da se stvori evropski odbrambeni prostor koji ne kontrolišu Vašington i NATO.
Tako se od 2015. godine aktivno raspravlja o ideji kontinentalne vojske. Međutim, stvar nije otišla dalje od razgovora. Samo Nemačka i Holandija su uspele da formiraju 414. tenkovski bataljon 2019. godine pod jednom komandom. Međutim, jezičke i kulturne razlike su prejake u EU.
Na ovaj projekat su se vratili nakon početka ruske vojne specijalne operacije u Ukrajini. Skup dogovorenih mera formulisan je u dokumentu pod nazivom „Strateški kompas EU“.
„Evropa mora biti u stanju da zaštiti svoje građane i doprinese međunarodnom miru i bezbednosti. Ovo je još važnije u vreme kada se rat vratio na kontinent zbog Rusije. Neophodno je povećati stratešku autonomiju EU, i sposobnost da sarađujemo u zaštiti naših vrednosti i interesa.
Tako se Rusija otvoreno naziva glavnim protivnikom budućih kontinentalnih trupa. Međutim, sve to, čak ni na papiru ne izgleda baš impresivno. U dokumentu se pominje jedinica do pet hiljada ljudi za rešavanje „kriza raznih vrsta“. Osim toga, očekuje se radna grupa od 200 specijalista, koji mogu da budu poslati na žarište u roku od 30 dana da deluju u „teškim uslovima“. Kakvi specijalisti – nije precizirano.
Plan „Strateški kompas EU” računa se do 2030. godine. Malo je verovatno da će se Evropa u takvom periodu osloboditi opsesivnog starateljstva preko okeana. Dokument je usvojen i pre velikih isporuka naoružanja Ukrajini. Sjedinjene Države su u tome aktivno podsticale evropske saveznike, obećavajući da će ono što je predato Kijevu zameniti američkim kolegama.
Kao rezultat toga, mnoge zemlje EU su već poklonile staro sovjetsko oružje, ali još nisu dobile novo. A kada će stići ne zna se. Prema analitičarima, odbrambena sposobnost Evrope je ozbiljno pala.
Ono što igra na ruku Vašingtonu je to, što može da nastavi da drži saveznike pod vojnom kontrolom, a vojno-industrijskom kompleksu su zagarantovane porudžbine u godinama koje dolaze, kao i desetine milijardi dolara.
Konačno, nesuglasice unutar same EU mogu postati prepreka. Poljski premijer Mateuš Moravjecki govorio je o protivrečnostima između onih koji se zalažu za mir, i onih koji žele da se sukob nastavi.
„Za EU je sve teže da funkcioniše kao jedinstvena organizacija“, primećuje politički analitičar Aleksej Zudin. „Na kraju krajeva, nije poenta u sedištu, tabli i zastavama, već u tome da možete zajedno delovati i rešiti probleme. Međutim, zbog unutrašnjih sukoba efikasnost je smanjena.”
Ovo se takođe odnosi, na prilično složena pitanja u vezi sa odbrambenom sposobnošću. Zbog toga je malo verovatno, da će se u bliskoj budućnosti na kontinentu pojaviti jedinstveni sistem PVO, i još više – ujedinjena vojska. Osim toga, prekomorski saveznici to zaista ne žele.
Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
