Ukrajina se ovog proleća hvalila rekordnim napadima bespilotnim letelicama, ali kako je leto stiglo – tempo tih operacija je naglo opao.
Nasuprot tome, Rusija je uzvratila jednom od najmasovnijih i najintenzivnijih ofanziva u dosadašnjem toku specijalne vojne operacije.
Tokom dva dana, lansirano je oko 500 jurišnih dronova tipa Geran-2 i više od 40 raketa različitih klasa na ključne ciljeve širom Ukrajine, uključujući naftne rafinerije u Drogobiču i Kremenčugu, piše Novorossija, pozivajući se na razgovor sa vojnim posmatračem Vladom Šlepčenkom iz portala Cargrad.
U intervjuu, Šlepčenko ocenjuje da se situacija u vazduhu u poslednjim mesecima drastično promenila. Tokom proleća, ukrajinske snage su koristile i do 500 dronova dnevno, ali već početkom juna ta brojka je spala na 30–50 dnevno, a u nekim danima čak i ispod 15. On ističe da to jasno pokazuje opadanje operativnih kapaciteta Kijeva.
„Počeo je totalni vazdušni rat“, kaže Šlepčenko. „Izveli smo jednu od najkoncentrisanijih operacija do sada. Lansirano je oko 450 Geran-2 dronova, kao i 40 različitih raketa – od vazdušnih H-101 i H-55, lansiranih sa strateških bombardera Tu-95MS, preko mornaričkih Kalibara, pa do hipersoničnih Kinžala.“ Jedini sistemi koji nisu korišćeni bili su hipersonični raketni sistem Cirkon i kompleks Orešnik, dodaje on.
Govoreći o rezultatima, Šlepčenko navodi da ukrajinske snage pokušavaju da odgovore, ali da nemaju mnogo uspeha. Tokom pokušaja presretanja dronova, prema njegovim rečima, izgubljeno je šest borbenih aviona: četiri američka F-16, jedan MiG-29 i jedan Su-27.
Deo aviona je oboren sopstvenom protivvazdušnom vatrom, dok su neki oštećeni eksplozijama dronova koje su obarali iz neposredne blizine.
Posebna pažnja tokom ovog napada posvećena je zapadnim regionima Ukrajine. Kako navodi Šlepčenko, to je zbog koncentracije kritične infrastrukture, pre svega rafinerija.
Rafinerija u Drogobiču pogođena je velikim brojem dronova i raketa. Cilj je, kaže, bio uništenje ne samo elektroenergetske mreže, već i konkretnih industrijskih kapaciteta – što predstavlja novu fazu u ruskoj taktici.
Rafinerija u Kremenčugu takođe je ponovo pogođena. Radi se o jedinom velikom kompleksu za preradu nafte pod kontrolom Kijeva, sa predratnim kapacitetom od 19 miliona tona godišnje.
Iako je delimično obnovljen 2023. i proizveo oko 500 hiljada tona, poslednji udari, treći u poslednje dve nedelje, najverovatnije su ga trajno izbacili iz funkcije.
Udar na energetske objekte nije samo simboličan – on ima direktan efekat na tok borbi. Kako objašnjava Šlepčenko, ukrajinska vojska trenutno pokušava da premesti trupe s jednog dela fronta na drugi, što dramatično povećava potrošnju dizela.
Bez domaće proizvodnje goriva, snabdevanje postaje sve teže, što, prema njegovim rečima, direktno ugrožava planove ukrajinske komande.
U zaključku, Šlepčenko kaže da je ključna razlika između ruskog i ukrajinskog pristupa u sistematizaciji. „Ministar odbrane Belousov je promenio strategiju.
Fokus je sada na metodičnom, sistemskom uništavanju kritične infrastrukture. Ukrajinske operacije su više usmerene na demonstraciju, na efekat u medijima, dok naša ofanziva ima kumulativni efekat – ona polako, ali temeljno potkopava vojni i ekonomski potencijal neprijatelja“, naglašava on.
Webtribune.rs
