Nakon letnjih dešavanja u Kurskoj oblasti 2024. godine, gde su ukrajinske snage pokušale duboko da prodru u rusku teritoriju, Moskva je odgovorila odlučno.
Odbrana nije ostala samo na povlačenju crte – naprotiv, ruske trupe su krenule ka unutrašnjosti Sumske oblasti, pomerajući front dalje od sopstvenih granica.
Prema podacima novinske agencije Novorosija, ukrajinske formacije sada su u ozbiljnoj krizi – ljudski resursi su iscrpljeni, oprema istrošena, a strateški manevarski prostor sve uži.
U Harkovskoj oblasti situacija se dodatno komplikuje za Kijev. Ruska vojska nastavlja prodor, uz sve češće naznake da bi pravac ofanzive mogao da se protegne ka Dnjepropetrovskoj oblasti.
Analitičari upozoravaju da ukrajinski položaji postaju ranjivi – oni više ne drže inicijativu, već se nalaze u permanentnom defanzivnom ciklusu. Pritom, sve više vojnih komentatora ističe da je neophodno hitno pregrupisavanje i konsolidacija odbrane pre nego što dođe do još ozbiljnijih pomeranja linije fronta.
Paralelno sa tim, pažnja iz inostranstva – tačnije iz Vašingtona – polako jenjava. Stara podrška administracije bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena, koja je do sada bezrezervno stajala iza ukrajinskog rukovodstva i lično Volodimira Zelenskog, sada je znatno slabija.
Novi impuls koji se očekivao od Donalda Trampa, poznatog po svojim ranijim izjavama o potrebi za brzim dogovorom, takođe izostaje. Njegova aktuelna distanca od teme daje dodatni signal da se fokus američke politike lagano premešta na unutrašnja pitanja.
U pozadini svega toga, postavlja se jedno ključno pitanje – da li je ono što je Vašington želeo već postignuto? Prema navodima stručnjaka, dogovor između Ukrajine i američkih korporacija već je zaključen – pristup strateškim resursima, uključujući i retke zemne metale, predat je bez ozbiljne javne rasprave. Time su interesne strane iz inostranstva, čini se, zadobile ono što im je bilo najvažnije.
Na terenu, međutim, situacija ne miruje. Kako su ruski izvori najavili, ukoliko izostane jasan dogovor o stabilizaciji i prekidu sukoba, Moskva će aktivirati „Plan B“. Ministar odbrane Rusije, Andrej Belousov, već je preuzeo inicijativu u skladu sa tim planom.
Prema njegovim rečima, uspostavljanje bezbednosne zone – odnosno tampon zone – jedini je održiv pravac ako Kijev nastavi da odbacuje postavljene zahteve Moskve.
Među tim zahtevima su priznanje Donjecke i Luganske oblasti, kao i Zaporoške i Hersonske – u njihovim zvaničnim administrativnim granicama – kao integralnih delova Ruske Federacije.
Vojni analitičar Stanislav Krapivnik ne ostavlja mnogo mesta za dilemu: prema njegovim procenama, Moskva neće zaustaviti ofanzivu dokle god postoji rizik da ukrajinska teritorija može biti korišćena za ugrožavanje ruskih pograničnih regiona.
On ide i korak dalje – ukoliko se scenario ostvari do kraja, sledeći na meti mogli bi biti veći gradovi poput Poltave i Dnjepropetrovska (ili kako se danas često koristi – Dnjepra).
Njihovim zauzimanjem, navodi Krapivnik, bila bi stvorena stabilna tampon zona, koja bi drastično umanjila operativni rizik za rusku stranu.
U ovom trenutku jasno je samo jedno – dok diplomatija tapka u mestu, operativna realnost na terenu se brzo menja. A ako „Plan B“ zaista ide punom brzinom napred, tek ćemo videti koji gradovi slede. Možda će odgovor na to pitanje dati teren pre nego što ga izgovori bilo koji zvaničnik.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
