Projekat gasovoda „Severni tok 2“ ima političku komponentu, on ne promoviše energetsku bezbednost Evrope, ali Evropska komisija ne može da zabrani privatnim kompanijama da ulažu u njega, saopštio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.
„Evropska komisija, čiji sam potpredsednik, više puta je jasno istakla da ‘Severni tok 2’ ne doprinosi ni diverzifikaciji snabdevanja Evrope energijom, niti energetskoj nezavisnosti Evropske unije. Ali Evropska komisija ne može da spreči privatne kompanije da ulažu u industrijski projekat“, rekao je Borelj u intervjuu za časopis „Špigl“.
On je dodao, da nije saglasan sa stavom nemačke Vlade, koja smatra „Severni tok 2“ čisto ekonomskim projektom, ukazujući, da „projekti ovog tipa nisu samo ekonomski, oni uvek imaju i geopolitičku komponentu“.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bore Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU. SAD su uvele sankcije gasovodu u decembru 2019. godine, usled čega je švajcarska kompanija „Olsiz“ bila primorana da zaustavi radove na polaganju cevi.
SAD smatraju da je ovo politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope. Ruska strana više puta je izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan i isticala da on ne podrazumeva obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.
Podsetimo, Nemačka je više puta isticala da eksteritorijalne sankcije SAD smatra nezakonitim. Kako su ranije pisali američki i nemački mediji, najmanje 18 evropskih kompanija je do sad izašlo iz projekta „Severni tok 2“ zbog američkih pretnji da će uvesti sankcije učesnicima u izgradnji gasovoda.
