Banjalučanin otišao kao izbeglica 1992. u Švedsku i postao gradonačelnik – EVO KAKO …

Ilko Corkovic

Ilko Ćorković, predratni banjalučki mašinski tehničar, obezbedio je drugi mandat na čelu Borgholma, švedskog gradića sa 11.000 stanovnika, koji se nalazi na ostrvu Oland u Baltičkom moru.

Rođen i odrastao u Ramićima, kod Banjaluke, Ilko je ovaj grad napustio u decembru 1992. godine i otišao u Švedsku, gde je 1997. godine upisao fakultet, koji je završio u roku i od 2000. godine počeo da radi u poreskoj upravi, pišu Nezavisne novine.

– Pohađao sam Osnovnu školu u Dragočaju i završio Metalsku u Banjaluci, zanimanje mehaničar mašina. Radio sam u fabrici gume „Sintetik“ u Ramićima, 100 metara od naše kuće gde smo živeli – priča Ćorković za „Nezavisne“, dodajući da je odrastao uz „raju sa UNIS-a“ i uz fudbal.

Do početka rata ovaj Banjalučanin, koji danas upravlja gradićem u Švedskoj, igrao je u OFK Krajišnik iz Ramića, a kasnije nakon odsluženog vojnog roka u FK Polet iz Dragočaja, gde je igrao sve do početka rata, kada je i napustio Banjaluku, u koju danas dođe povremeno da obiđe kuću, očev grob i da se vidi sa prijateljima iz detinjstva.

Fudbal mu je, kako kaže, puno pomogao u adaptaciji i ulasku u švedsko društvo, s obzirom na to da je uspešno igrao za nekoliko klubova u kojima je stekao mnogo prijatelja.

– U početku sam u Švedskoj radio sve poslove – prao suđe u jednom hotelu, čistio stepenište, u jednom kampu sam čistio toalete i održavao zelene površine. Posle sedmogodišnjeg boravka završio sam ekonomski fakultet, magistarski nivo, a odmah posle završenog fakulteta dobio posao u poreskoj upravi, gde sam radio sve do 2014. godine, priča Ilko, dodajući da je te 2014. godine prvi put postao gradonačelnik Borgholma.

Na poslednjim izborima, koji su održani 9. septembra, lista socijaldemokrata, koju je predvodio Ilko, osvojila je 34 odsto glasova, što mu je osiguralo i drugi mandat na čelu ovog gradića sa 11.000 stanovnika, čiji je budžet nešto veći od 60 miliona evra.

Na pitanje otkud Banjalučanin u švedskoj politici, kaže da je oduvek bio zainteresovan za društveni razvoj i da se stalno brinuo za stvaranje društva u kojem su svi ljudi isto vredni i sa istim mogućnostima da ostvare svoje snove.

– Švedska je jedna fantastična zemlja, gde svi ljudi imaju šansu za napredak – priča Ilko, ističući da su građani jako zadovoljni, između ostalog i servisom vlasti, te da društvo jako dobro funkcioniše bez mita i korupcije.

Kao i u ostatku Evrope, tokom kampanje na poslednjim izborima u Švedskoj dosta reči je bilo o izbeglicama, a kako kaže Ilko, kao humanista i istinski socijaldemokrata, uvek želi pomoći ljudima u nevolji. Ponosan je na sve što su Švedska i Borgholm učinili za izbeglice iz Sirije.

– Radujem se kad vidim da su mnoge izbeglice našle svoje mesto u švedskom društvu – ističe Ilko.

Kako kaže, političku situaciju u BiH ne prati baš puno, ali se nada da će mržnja između naroda da prestane, kao i da će buduće generacije živeti u slozi i prijateljstvu jer se samo tako može ostvariti napredak i sigurna budućnost.

Iz Banjaluke mu jako nedostaju drugovi iz detinjstva i, kako ističe, raja sa UNIS-a, zatim nedeljne utakmice Poleta i Krajišnika, ali i večernji izlasci u „Mornar“, „Galeb“, a često se seća i igranki u Dragočaju, Zalužanima i Mišinom Hanu.

– Bio sam veliki i strastveni navijač Borca i često sam posećivao Gradski stadion – zaključuje Ilko.

(Nezavisne.com)