U trenutku kada se američka politička scena još uvek presabira posle predsedničkih izbora 2024. godine, bivši predsednik SAD Džo Bajden ne planira da ćuti.
U razgovoru za televiziju ABC News, Bajden je otvoreno kritikovao Donalda Trampa, opisujući prvih sto dana njegovog novog mandata kao „najgori početak koji je ikada zabeležen kod jednog američkog predsednika“.
„Imao je najgorih 100 dana koje je bilo koji predsednik ikada imao“, poručio je Bajden bez ustezanja. „Ne bih rekao da mu je iskrenost bila jača strana.“
Ova izjava dolazi u trenutku kada se uobičajeni period „ćutanja opozicije“ – simboličnih prvih 100 dana – završava, otvarajući prostor za konkretniju kritiku iz redova Demokrata.
Bajden, koji se povukao iz predsedničke trke 2024. godine pod sve većim pritiskom zbog navodnog kognitivnog pada, sada pokušava da razjasni razloge svog odlaska i iznese sopstvenu verziju događaja. Upitan o sve glasnijim tvrdnjama da je njegovo mentalno stanje bilo razlog povlačenja, bivši predsednik je odbacio te navode:
„To su neistine. Mislim da sam u poslednjih šest meseci obavio prilično dobar posao“, rekao je Bajden, očigledno aludirajući na uspehe iz senke koje su mnogi mediji zanemarili.
Neizbežno je bilo i pitanje o rezultatima izbora, gde je Kamala Haris, Bajdenova bivša potpredsednica, izgubila od Donalda Trampa. Bajden nije skrivao razočaranje:
„Razočaran sam, ali ne i iznenađen“, poručio je, ukazujući da veruje kako su rodna i rasna pripadnost Harisove bile prepreka koje američki birači još uvek teško prevazilaze. „Išli su seksističkom rutom. Nikada nisam video tako doslednu kampanju podrivanja ideje da žena – i to žena mešane rase – ne može voditi ovu zemlju.“
Uprkos povlačenju iz trke, Bajden i dalje veruje da bi, da je ostao kandidat, imao šansu da porazi Trampa. „Verujem da bih“, kratko je odgovorio.
Rezultati izbora, međutim, govore drugačije. Tramp je uspeo da osvoji ključne savezne države – Mičigen, Pensilvaniju, Džordžiju, Arizonu i Viskonsin – čime je obezbedio 312 glasova elektora, naspram 226 koliko je pripalo Kamali Haris. Bila je to odlučujuća pobeda koja je zatvorila vrata Bele kuće za demokrate, makar na sledeće četiri godine.
Podsećanja radi, Bajdenova odluka da se povuče iz trke stigla je nakon neuspešnog nastupa u TV debati s Trampom tokom juna 2024, što je izazvalo talas zabrinutosti unutar same Demokratske partije. Lideri stranke, prema izveštajima iz vrha, vršili su tihi, ali odlučan pritisak da Bajden odstupi i ustupi mesto Harisovoj.
I dok Tramp konsoliduje novu administraciju, a analitičari iz oba tabora izvode pouke iz završene kampanje, ostaje pitanje – da li je američki politički sistem još uvek spreman za lidera izvan klasičnih okvira?
Da li bi drugačija odluka Bajdena promenila tok istorije, ili su izbori 2024. samo potvrdili dublje podele i nepisana ograničenja unutar društva koje se ponosi demokratijom?
Odgovori možda ne dolaze odmah, ali jedno je sigurno – politička borba u SAD ulazi u novu, nepredvidivu fazu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
