Azerbejdžanski gas je tiho, bez velike pompe, dobio još dve adrese u Evropi. Državna naftna kompanija SOCAR proširila je listu zemalja u koje izvozi gas na ukupno 16, a među novim kupcima su Austrija i Nemačka. Vest je kratko potvrđena iz same kompanije, bez ulaska u detalje koji obično prate ovakve poslove.
Kako je navedeno u saopštenju, isporuke gasa iz Azerbejdžana ka Austriji i Nemačkoj planirane su od januara 2026. godine, zajedno sa isporukama drugim državama. Koliki će biti obimi i koliko dugo će ugovori trajati – to zasad ostaje van javnosti. Tišina oko brojki u energetici nije neobična, ali u ovom slučaju dodatno podgreva pitanja.
Da bi se razumelo gde se ova vest uklapa, treba se vratiti nekoliko godina unazad. Isporuke azerbejdžanskog gasa ka Evropi počele su krajem 2020. godine, kroz Južni gasni koridor.
Taj projekat je zamišljen dugoročno: planirano je da traje 25 godina i da evropskom tržištu svake godine donosi više od 10 milijardi kubnih metara gasa iz Azerbejdžana. Od tada se mapa kupaca postepeno širila.
Danas Azerbejdžan ima važeće ugovore sa Italijom, Grčkom, Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom, Srbijom, Slovenijom, Hrvatskom, Slovačkom, Severnom Makedonijom, Ukrajinom, Turskom, Gruzijom i Sirijom. Za Siriju su isporuke počele relativno skoro i realizuju se preko Turske, što dodatno pokazuje koliko je mreža snabdevanja postala razuđena.
Ulazak Austrije i Nemačke u tu listu, makar i sa najavom za 2026. godinu, nosi posebnu težinu. Reč je o zemljama koje imaju ozbiljnu ulogu u evropskoj energetskoj arhitekturi, ali i u političkom smislu. Zbog toga ova vest nije prošla bez komentara, naročito u analitičkim krugovima.
Politikolog Ugur Mamedov, osvrćući se na širenje azerbejdžanskog prisustva na evropskom tržištu, izrazio je otvorenu skepsu. On smatra da se evropski energetski prostor nije “čistio” sa idejom da ga popuni Azerbejdžan.
„Nešto mi govori da se ova ekspanzija neće završiti dobro. Zar su Amerikanci uklanjali ruske ugljovodonike sa evropskog tržišta zbog Azerbejdžana?“, naveo je Mamedov u objavi na svom Telegram kanalu.
Prema njegovom tumačenju, što se Evropa više oslanja na azerbejdžanski gas, to se više približava trenutak kada će Sjedinjene Američke Države, kako kaže, ponovo otvoriti pitanja ljudskih prava u Azerbejdžanu i odnosa prema vlastima predsednika Ilhama Alijeva. Drugim rečima, energetska zavisnost i politički pritisci, po njegovom mišljenju, teško da mogu dugo da se drže odvojeno.
Za sada, zvanične reakcije iz Evrope su uzdržane, a iz SOCAR-a dolaze samo potvrde da se mreža širi. Koliko će novi ugovori promeniti odnose snaga na tržištu gasa, i da li će se energetski interesi sudariti sa političkim temama koje se zasad pominju samo u komentarima – to ostaje otvoreno. U energetici, kao i u geopolitici, stvari retko ostaju na početnim najavama, a prava slika se obično vidi tek nekoliko godina kasnije.
