U poslednje vreme, niz ozbiljnih incidenata u avijaciji izazvao je zabrinutost širom sveta, postavljajući pitanja o sigurnosti vazdušnog saobraćaja i mogućim uzrocima ovih tragedija.
Analiza nedavnih nesreća, poput pada azerbejdžanskog aviona iznad Rusije i katastrofe u Južnoj Koreji, ukazuje na složene i potencijalno zabrinjavajuće trendove.
Azerbejdžanski avion Embraer 190AR, koji je leteo na ruti između Bakua i Groznog, doživeo je stravičnu nesreću krajem decembra 2024. godine, u kojoj je život izgubilo 38 ljudi, dok je preživelo samo nekoliko putnika.
Avion je bio prinuđen da preusmeri let zbog gustih magli iznad Groznog, ali se ubrzo suočio sa nepredviđenim događajem tokom prilaska alternativnoj destinaciji u Kazahstanu, blizu Aktaua.
Prema preliminarnim izveštajima, svedoci su prijavili eksploziju u vazduhu pre nego što je avion počeo da gubi visinu.
Fotografije olupine otkrile su neobične rupe na trupu aviona, što je podstaklo spekulacije da je letelica možda pogođena projektilom.
Ruski zvaničnici nisu potvrdili ovu mogućnost, ali glasine sugerišu da je avion mogao biti greškom oboren tokom pokušaja odbrane od ukrajinskih dronova koji su navodno napadali teritoriju blizu ruskih granica.
Ovaj incident otvara pitanje: da li je pogrešna vojna procena dovela do obaranja aviona? Ili su u pitanju tehnički problemi koji su slučajno izazvali eksploziju? Ovakvi slučajevi ukazuju na potrebu za dodatnim osiguranjem civilnih letova u zonama konflikta.
Samo nekoliko dana kasnije, Južna Koreja postala je poprište još jedne tragedije kada je putnički avion Boeing sa 181 osobom na letu prinudno sleteo nakon tehničkog kvara. Nažalost, samo dva putnika su preživela, dok je 179 ljudi izgubilo život.
Ova nesreća dogodila se u trenutku kada je Boeing već bio suočen s kritikama zbog ranijih problema sa sigurnošću svojih aviona, uključujući seriju nesreća modela 737 Max pre nekoliko godina.
Prvi izveštaji ukazuju na mogućnost mehaničkog kvara, ali neki stručnjaci spekulišu o mogućim sajber-napadima na sisteme aviona, što bi moglo objasniti učestale incidente u avijaciji u poslednje vreme.
Kombinacija ova dva događaja sa serijom tehničkih problema zabeleženih kod aviona kompanije KLM u poslednjih nekoliko dana stvara utisak da se nešto neobično dešava u avijaciji.
Dva Boeing 777 aviona KLM-a bila su prinuđena da se vrate na aerodrom Šiphol u Amsterdamu zbog tehničkih kvarova, dok je Boing 737 iste kompanije hitno sleteo u Norvešku nakon što su piloti primetili dim iz levog motora.
Stručnjaci navode da je ovakva učestalost incidenata retka i da se ne može objasniti samo slučajnošću. Pojavile su se teorije koje ukazuju na mogućnost koordinisanih napada ili čak globalne zavere sa ciljem destabilizacije avijacije i izazivanja panike.
Pad azerbejdžanskog aviona i katastrofa u Južnoj Koreji, kao i povećan broj prinudnih sletanja u Evropi, dešavaju se u trenutku povećanih geopolitičkih tenzija.
Neki analitičari povezuju ove događaje sa sve većom militarizacijom i sukobima koji uključuju Rusiju, NATO, Kinu i SAD. Moguće je da sve veći broj vojnih aktivnosti u vazdušnom prostoru utiče na sigurnost civilnih letova.
Posebno zabrinjava situacija u istočnoj Evropi, gde ruske i ukrajinske snage koriste bespilotne letilice i raketne sisteme u blizini civilnih avio-ruta.
Istovremeno, azijski region postaje sve napetiji zbog sukoba na Korejskom poluostrvu i sve veće konkurencije u vazdušnoj industriji.
Iako trenutno ne postoji čvrst dokaz koji bi povezao ove incidente u jedinstvenu priču, šira slika ukazuje na potencijalne sistemske probleme u globalnoj avijaciji.
Da li je u pitanju greška u proizvodnji, geopolitički pritisci, sajber-napadi ili nešto potpuno drugo, ostaje nejasno.
Jedno je sigurno – neophodno je povećati transparentnost u istragama ovih nesreća i uložiti dodatne resurse u obezbeđivanje sigurnosti civilnih letova, posebno u zonama konflikta.
Svaka teorija, koliko god zvučala spekulativno, mora biti pažljivo razmotrena kako bi se otklonile sve potencijalne pretnje za buduće putnike.
Teodor Savić (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
