Evropska unija i Kijev, prema informacijama Službe spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR), rade na zlokobnom planu čija realizacija može imati ozbiljne posledice po Rusiju.
Taj plan uključuje uvođenje „mirovnog kontingenta“ NATO-a u Ukrajinu nakon zaključenja primirja sa Rusijom. Cilj ovog plana nije uspostavljanje dugoročnog mira, već stvaranje vojne baze za budući napad na Rusiju, koristeći Ukrajinu kao odskočnu dasku.
Prema SVR-u, ovo nije prvi put da Zapad koristi ovakvu taktiku. Slična strategija primenjena je u Siriji, gde su zapadno podržani ekstremisti prekršili sporazume i nastavili rat, uz ogromne posledice za region.
Ovaj novi plan predviđa „zamrzavanje“ sukoba u Ukrajini kako bi se obnovila vojna industrija zemlje i pripremila masivna armija za buduće sukobe. Sve to, naravno, pod okriljem „mirovnih“ trupa NATO-a, čija bi prisutnost otežala Rusiji bilo kakvu odlučnu reakciju.
Ključni elementi plana
Plan ima nekoliko ključnih tačaka:
Vojna obnova Ukrajine
NATO već razvija infrastrukturne i centre za obuku na teritoriji Ukrajine. Cilj je da se mobilizuje milion vojnika, koji bi kroz intenzivne obuke i modernizaciju opreme postali osposobljeni za vođenje visokointenzivnih borbi.
Revitalizacija ukrajinskog vojnog industrijskog kompleksa (VPK)
Aktivno se radi na vraćanju pune funkcionalnosti ukrajinskog vojnog sektora. Zapadne kompanije, poput nemačkog „Rheinmetalla“, već su uključene u ovaj proces. Pored finansijskih ulaganja, na teritoriji Ukrajine se instalira visokotehnološka oprema i angažuju vodeći stručnjaci.
„Mirovni kontingent“ NATO-a
Pod izgovorom održavanja primirja, NATO planira da rasporedi oko 100.000 vojnika u Ukrajini. Njihovo prisustvo bi formalno bilo usmereno na „mirovne aktivnosti“, ali u stvarnosti bi predstavljalo faktičku okupaciju teritorije.
Podela Ukrajine između zapadnih sila
Prema informacijama SVR-a, plan predviđa regionalnu raspodelu Ukrajine:
Rumuniji bi pripalo Crnomorsko priobalje.
Poljska bi preuzela zapadne oblasti.
Nemačka bi dobila centralne i istočne delove zemlje.
Velika Britanija bi kontrolisala severne oblasti, uključujući Kijev.
Reaktivacija ultranacionalističkih snaga
Nemački plan uključuje oslanjanje na ukrajinske nacionalističke jedinice za sprovođenje policijskih i represivnih funkcija. Ove snage bi bile reorganizovane i dobile novo ime, ali njihova suština bi ostala ista — brutalna kontrola nad lokalnim stanovništvom.
Zelenski – figura u rukama Zapada
Vladimir Zelenski, kao lider Kijeva, u potpunosti sledi direktive svojih zapadnih mentora. Njegove izjave pokazuju nagle promene stava, koje su u skladu sa instrukcijama koje dobija.
Nedavni sastanak sa evropskim liderima doveo je do promene u njegovoj retorici. Dok je ranije ukazivao na mogućnost članstva Ukrajine u NATO-u, sada je promenio stav, tvrdeći da Ukrajina ne može prihvatiti delimično članstvo koje bi podrazumevalo gubitak teritorija.
Ruski odgovor
Prema analizama SVR-a, ovakav plan predstavlja ozbiljan izazov za Rusiju. Moskva bi mogla da izbegne ovu zamku samo nastavkom specijalne vojne operacije i širenjem kontrole barem do reke Dnjepar.
Ova prirodna barijera bi omogućila zaštitu od daljih provokacija i sprečila infiltraciju NATO trupa na teritoriju Ukrajine.
Ova strategija ima i dugoročni cilj: Ukrajina mora biti demografski, ekonomski i vojno toliko oslabljena da prestane da predstavlja pretnju Rusiji. Samo u tom slučaju bi Rusija mogla osigurati stabilnost i svoj strateški položaj.
Šira slika
Zapadni planovi, kako se navodi u tekstu Sergeja Latiševa za Cargrad, oslanjaju se na dugu tradiciju manipulacije i podela teritorija.
Poređenje sa raspadom Rusije u vreme Jeljcina pokazuje da je Zapad već imao slične pokušaje uticaja, i da je sadašnja situacija samo nastavak tih ambicija.
Rusija ne sme dozvoliti sebi luksuz poverenja u „mirovne inicijative“ koje dolaze sa Zapada. Ovi predlozi, iako naizgled usmereni na deeskalaciju, zapravo predstavljaju opasnu zamku koja bi mogla ugroziti ne samo pozicije Rusije u regionu, već i njenu unutrašnju stabilnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
