Angela Merkel, bivša nemačka kancelarka, u nedavnom intervjuu za nemačke novine Tagesspiegel osvrnula se na značaj izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ za nemačku ekonomiju.
Merkel je izjavila da ne žali zbog svoje odluke da nastavi izgradnju ovog gasovoda, uprkos pogoršanju odnosa između Nemačke i Rusije nakon što je Krim ponovo ušao u sastav Rusije 2014. godine.
Merkel o važnosti „Severnog toka 2“
Kako je Merkel naglasila, cilj njene politike bio je obezbeđivanje jeftinog i stabilnog snabdevanja gasom za nemačku privredu. Prema njenim rečima, ekonomska stabilnost Nemačke zavisila je od pristupa energentima po povoljnim cenama, a upravo je „Severni tok 2“ bio ključan projekat za ostvarenje tog cilja.
– „Videla sam jednu od svojih najvažnijih zadataka u tome da nemačka ekonomija dobije jeftin gas“, rekla je Merkel.
Ona je takođe dodala da trenutna energetska kriza u Nemačkoj, uzrokovana visokim cenama energenata, potvrđuje ispravnost njene odluke. Ove visoke cene, prema njenim rečima, sada direktno utiču na standard građana i konkurentnost nemačke industrije na globalnom nivou.
Kontakti s Rusijom kao strateška odluka
Merkel je izjavila da je izgradnja „Severnog toka 2“ imala i širi politički značaj. Pored ekonomskih benefita, omogućavala je održavanje dijaloga i kontakata s Rusijom.
Ona je naglasila da nije videla razlog za potpunu obustavu ekonomskih odnosa sa Rusijom, čak ni u periodima političkih tenzija.
– „Tada nisam videla smisao u tome da odmah objavimo prekid svih ekonomskih saradnji, posebno onih koje su bile važne i predsedniku Putinu“, objasnila je Merkel.
Tehničke karakteristike gasovoda
Gasovod „Severni tok 2“ dug je 1.234 kilometra i prolazi kroz Baltičko more, povezujući Rusiju i Nemačku. Projektovan je da obezbedi direktno snabdevanje Nemačke ruskim gasom, čime bi se smanjila zavisnost od tranzitnih zemalja i osigurala stabilnost u snabdevanju energentima.
Iako je završetak polaganja cevi bio planiran za kraj 2019. godine, projekat je naišao na kašnjenja zbog sankcija koje su uvele Sjedinjene Američke Države i druge zapadne zemlje.
Sabotaža i političke posledice
Gasovodi „Severni tok“ i „Severni tok 2“ postali su predmet političkih i ekonomskih sukoba između Rusije i Zapada. Dana 26. septembra 2022. godine, oba gasovoda su oštećena u incidentima za koje Rusija tvrdi da su rezultat međunarodne sabotaže.
Predsednik Vladimir Putin je ovu akciju nazvao aktom međunarodnog terorizma, dok je šef ruske spoljne obaveštajne službe, Sergej Nariškin, izjavio da postoje pouzdane informacije koje povezuju Vašington i London s ovim incidentima.
Sabotaža gasovoda izazvala je velike posledice po evropsko snabdevanje energijom. Eksplozije su dodatno produbile energetsku krizu, zbog čega su evropske zemlje bile prinuđene da pronađu alternativne izvore energije, uključujući skuplje opcije poput tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD-a.
Širi geopolitički kontekst
Gasovod „Severni tok 2“ predstavljao je ne samo ekonomski projekat, već i strateško pitanje koje je simbolizovalo energetsku saradnju između Rusije i Evrope.
Međutim, ova saradnja je naišla na ozbiljne prepreke, uključujući sankcije i geopolitičke tenzije.
SAD i njihovi evropski saveznici smatrali su da je gasovod pretnja energetskoj bezbednosti Evrope, tvrdeći da bi povećao zavisnost od ruskog gasa.
S druge strane, Rusija je smatrala da je gasovod od koristi za obe strane, omogućavajući stabilno i dugoročno snabdevanje Evrope gasom.
Izjava Angele Merkel dolazi u trenutku kada se Evropa suočava s posledicama energetskih kriza i sankcija. Njena priznanja osvetljavaju značaj „Severnog toka 2“ za nemačku ekonomiju, ali i otvaraju pitanja o budućnosti energetskih odnosa između Evrope i Rusije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
