Kriza 2008. povukla je crtu pod „masnim godinama” svetske ekonomije. Oni su bili povezani sa pljačkom bivšeg socijalističkog logora i omogućili su da se za deceniju i po odloži terminalna faza sistemske krize kapitalizma, koju su početkom osamdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Državama predvidele grupe na čelu sa A. Gell-Man, R. Collins i B. Boner, a u SSSR-u – P. Kuznjecov i V. Krilov.
Kriza 2008. bila je preplavljena novcem, koji je do tada već prestao da obavlja pet glavnih funkcija novca, odnosno prestao da bude novac. Kriza nije došla nikuda – Sve se kuvalo do eksplozije.
U SAD, pod maskom „republikanaca“ i „demokrata“, vodi se borba potpuno različitih snaga, odvija se jedan sasvim drugačiji, mnogo ozbiljniji sukob. Govorimo o borbi unutar vrha svetske kapitalističke klase, o borbi za postkapitalističku budućnost, za to ko će koga odseći od ove budućnosti.
Samo na Telegramu nema cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Pojednostavljujući situaciju donekle, ovaj sukob se može definisati kao borba ultraglobalista sa njihovom instalacijom na bezdržavni finansijsko-korporativni elektronsko-digitalni svet, zvani koncentracioni logor, i globalista sa svojim kursom da očuvaju državu (otuda i borba za suverenitet), modernizovanu industriju, i, posledično, obezbeđenje određenih pozicija, delimično smanjenje radnih i srednjih slojeva; istovremeno, država je podređena i MMF-u i Svetskoj banci, ali, što je najvažnije, nastavlja da postoji.
[adsenseyu1]
Ne postoji država u svetu ultraglobalista – ovo je svet moćnih korporacija poput Istočnoindijske kompanije ili enklavnih teritorija – neo-Venecija; svet u kome žive ljudi, a zapravo – bioroboti bez nacionalnih, rasnih, verskih, pa i polnih razlika. I Obama i Klinton su ultraglobalisti. Danas je lice ultraglobalizma Hilari Klinton, koja je u LiveJournalu prikladno nazvana Bastinda (zla čarobnica iz Purpurne zemlje Vinklesa u Čarobnjaku iz Oza).
Tokom četiri godine svog predsedništva, Tramp je uspeo da razbije mnogo toga što su ultraglobalisti gradili: transatlantsko partnerstvo, transpacifičko partnerstvo, američko finansiranje SZO itd.
Nema potrebe za iluzijama: Tramp, štaviše, nedosledno i nerazgovetno ispunjava volju određenog segmenta sveta, pre svega američke kapitalističke klase. Objektivno, saveznik ovog segmenta je deo zapadnoevropskih elita sa desničarskim stavovima.
Donedavno, antidržavne težnje ultraglobalista imale su ozbiljno ograničenje: pre nego što bi razbile Sjedinjene Države, prvo je potrebno razbiti Rusku Federaciju i Kinu; Uostalom, SAD nisu samo država (poslednji predsednik SAD kao države bio je Nikson), već delom država, delom klaster TNK, gvozdena pesnica svih globalista – i umerenih i ultras.
Međutim, takozvanom digitalizacijom, postalo je moguće poništiti ili, bar, značajno istovremeno oslabiti čitave „velike tri” države, koje su i dalje na ovaj ili onaj način, mada nedosledno, u „jedan korak napred”. , dva koraka nazad” režim suprotstavljanja ultraglobalizmu.
Sada se mnogo priča o e-upravi, o „digitalnoj državi“, koja pre svega kontroliše društvene mreže. Čak se pojavio i takav termin – netokratija.
„Digitalna država“ (navodnici, jer u strogom smislu reči nije država, to je drugačiji oblik moći) postoji delom pored uobičajene, institucionalno-hijerarhijske,(štaviše, najvećim delom). ) je ugrađena u nju – formalno u cilju povećanja efikasnosti, i optimizacije procesa. U suštini, da je uništi. Pošto su mreže u suštini nadnacionalne, digitalna državnost je globalna moć.
Kako je primetio Z. Bauman, kapital (i, dodaću, sve ostalo), pretvoren u elektronski signal, ne zavisi od države iz koje se šalje, od država čije granice prelazi i od države u koju dolazi.
Globalna digitalna moć se gradi nad stanjem moderne ere na isti način kao što je ovo poslednje (za njega je Makijaveli skovao termin lo stato) izgrađeno u 16.-17. veku. nad tradicionalnim lokalnim i regionalnim strukturama vlasti, poništavajući ih u pogledu organizacije i moći.
Globalna „digitalna moć” je gotovo idealan oblik za takozvanu „duboku državu”. Ovde samo treba da se razjasni. Prvo, ne „duboka država“, već „duboka moć“, pošto je država formalizovana stvar, ali takozvana „duboka država“ nije. Drugo, treba da govorimo o „dubokim državama“, one su u svim najvećim zemljama sveta, odnosno u strukturama duboke moći (SGV).
Proces „registracije“ SGV se dešavao u periodu od 1960-1980. Povezuje se sa pojavom ofšor kompanija, finansijalizacijom kapitalizma, razvojem transnacionalnih korporacija, na koje su u velikoj meri preorijentisani deo specijalnih službi i deo državnog aparata – dok su formalno i jedni i drugi ostali u državnoj službi.
Kontrola nad trgovinom drogom i ilegalnim delom trgovine oružjem, zlatom i plemenitim metalima, sirovinama, drugim rečima, kriminalnom globalnom ekonomijom, postala je autonomni izvor GHS. Globalizacija je počela kao kriminalizacija svetske privrede, a njeni operateri su postali, po rečima O. Markejeva, „globalisti pre globalizacije“.
Očigledno, SGV je formiran i u Sovjetskom Savezu (trijada: segmenti KGB-a / tadašnjeg GRU-a, partijske nomenklature i sive ekonomije koju su oni nadgledali, pre svega u Gruziji, Jermeniji, baltičkim državama, na jugu RSFSR i Ukrajina).
Strogo govoreći, perestrojka kao legalizacija kapitala u senci i transformacija moći u vlasništvo je uglavnom njeno delo, proces koji ona sprovodi u saradnji i sa SGV najvećih država i sa zatvorenim nadnacionalnim strukturama sistema kapitala (i ne kao ozloglašeni klub Bilderberg, već sa mnogo ozbiljnijim – Cercle/„Krug“, Siecle/„Centuri“ itd.), i sa samim ovim državama.
Koliko je „sovjetska SGV” opstala kao samostalan igrač, a koliko se integrisala u političke i ekonomske strukture savremenog sveta, otvoreno je i ne najinteresantnije pitanje: odlučujuću ulogu igraju potpuno različite sile. Borbu za globalnu postkapitalističku budućnost, a to svakako nisu „republikanci“ i ne „demokrate“. Oni su u najboljem slučaju senke pravih igrača.
Andrej Fursov blog
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
