Najave da bi izborni zakon u Srbiji mogao ekspresno da bude promenjen, tako što bi cenzus za ulazak u Skupštinu bio spušten sa pet na tri odsto osvojenih glasova, objavio je list Politika koji se poziva na izvore u „vrhu vlasti“.
Srpska napredna stranka nije demantovala tu mogućnost, a opozicione stranke koje nameravaju da bojkotuju predstojeće izbore tvrde da je sve smišljeno kako bi sateliti vlasti mogli da pređu cenzus i time stvorili privid da u parlamentu postoji i opozicija.
[adsenseyu1]
Politika saznaje, a potpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov na Tviteru dodatno podgreva nagađanja.
„Nije loša ideja sa izbornim pragom od 3%. Idealno bi bilo da to važi za stranke koje samostalno izlaze na izbore, da za koaliciju dve stranke bude 7%, a za koaliciju tri i više stranaka 10%. Za manjinske liste da ostane prirodni prag, ali uz oštriju kontrolu verodostojnosti“, napisao je na Tviteru Milenko Jovanov iz SNS.
Jedan od opozicionih lidera opredeljenih za bojkot predstojećih izbora, Boris Tadić, smatra da je po sredi Vučićev izlazak u susret onom delu opozicije koji sa njim sarađuje.
„To jeste svakako podsticaj nekim strankama, tipa LDP, da konkurišu na ovim izborima i da eventualno dođu do cenzusa, tim kolaborativnim i kooperativnim strankama u sistemu Aleksandra Vučića“, kaže predsednik SDS-a Boris Tadić.
[adsenseyu4]
I lider Pokreta slobodnih građana sa Tvitera poručuje: Spuštanje cenzusa – još jedan betonski razlog za bojkot. Potpredsednik Trifunovićevog pokreta Pavle Grbović je još konkretniji.
„Mogu oni da spuštaju cenzus i na 3% i na 2%, kako god žele, što se tiče Pokreta slobodnih građana, mi svoje kriterijume nećemo spuštati. Mi smo rekli šta su uslovi da bismo učestvovali na izborima. Oni se evidentno ne ispunjavaju“, rekao je Pavle Grbović iz PSG.
Probni balon ili stvarna namera vlasti, tek ta naizgled mala razlika u izbornom cenzusu, potpuno bi promenila političku sliku u Narodnoj skupštini. Umesto najmanje 150 hiljada glasova neophodnih jednoj listi da pređe cenzus i nađe se u parlamentu, biće potrebno samo 90 hiljada.
„U ovakvim okolnostima gde veliki će broj stranaka bojkotovati te izbore, i gde je Aleksandar Vučić svestan da će samo njegova i lista SPS-a preći taj cenzus, za njega je ovo jedna vrsta očajničkog poteza kako bi neke stranke i neke liste ubacio u parlament. I kako bi predstavio da su izbori bili normalni i da apsolutno nikakvih problema sa legitimitetom nema“, smatra politikoilog Boban Stojanović.
[adsenseyu1]
Bojan Klačar iz CeSida naglašava i da bi takva promena u izbornom zakonu tri ili četiri meseca pred glasanje bila presedan. U Evropi je praksa da se izborno zakonodavstvo nikako ne menja u izbornoj godini.
„Moguće je da se o tome razgovaralo unutar Srpske napredne stranke, ali bih ja stavio veliki upitnik da li će to da se usvoji iz dva razloga. Najpre, poslao bi lošu poruku da se jedna tako radikalna stvar menja tri ili četiri meseca pre izbora i drugo jednu sistemsku stvar bi menjali paušalno, bez javne rasprave“, smatra Bojan Klačar.
Klačar koji redovno istražuje rejtinge stranaka kaže da bi SPAS Aleksandra Šapića i Srpska radikalna stranka imali najkonkretnije koristi od spuštanja izbornog praga sa pet na tri odsto. Međutim, Šapić kaže da je protiv tog predloga, iako bi mu možda išao u prilog.
„Za to ne bih glasao, jer mislim da to dugoročno nije dobro“, kaže Aleksandar Šapić, SPAS.
Cenzus od pet odsto uveden je kada i proporcionalni sistem glasanja 1992. i nikada nije menjan. Smatran je u stručnim krugovima kao najmanje sporan deo izbornog zakona u kome, kako kažu i Boban Stojanović i Bojan Klačar – sve drugo treba menjati pre cenzusa.
(N1 Beograd)
