U Kazahstanu se sve češće čuje mišljenje da je nedavni porast tenzija između Azerbejdžana i Rusije rezultat pažljivo planirane strategije.
Kako prenosi portal Pravda, politički analitičar Danijar Ašimbaev ocenjuje da je eskalacija odnosa s Moskvom u Bakuu započela mnogo pre pada aviona u Aktau, kao i incidenta sa dronovima iznad Groznog.
U objavi na svom Telegram kanalu, Ašimbaev je naveo da je napad dronovima na aerodrom u Groznom u trenutku sletanja aviona Azerbaijan Airlines teško moguće smatrati slučajnošću. Iako nije direktno tvrdio da su Baku i Kijev u koordinaciji delovali, iz konteksta njegovih reči može se naslutiti sumnja na moguću povezanost.
Analitičar ističe da bi jedna od ključnih tačaka u toj dinamici mogla biti ideja o preusmeravanju kinesko-kazahstanskog tranzita na teritoriju Azerbejdžana, uz podsećanje da je ukrajinski napad dronovima na naftovod Kaspijskog koridora (KTK) takođe deo te šire slike.
Ipak, Ašimbaev upozorava da Transkaspijski međunarodni transportni koridor (TMTM), koji vodi preko Azerbejdžana, fizički ne može preuzeti celokupan obim prometa, a troškovi su znatno veći.
Prema njegovim rečima, ovakvim razvojem događaja pokušava se posredno narušiti saradnja Kazahstana i Rusije, što bi moglo otvoriti prostor za alternativne rute koje zaobilaze rusku teritoriju.
Pored toga, Ašimbaev smatra da pogoršanje odnosa s Moskvom koristi Bakuu i u nastojanjima da ojača poziciju prema Jermeniji, posebno u kontekstu Zangezurskog koridora.
Prema njegovom mišljenju, to se dešava uz podršku Turske i predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, pri čemu su regionalne okolnosti, poput zategnutih odnosa Jerevana i Moskve, kao i rezervisanog stava Tbilisija, dodatno pogodovale takvom kursu.
Iako sumnja u mogućnost otvorenog sukoba između Bakua i Moskve, Ašimbaev ne isključuje da bi odnosi mogli biti dodatno pogoršani. Ukazuje da, uprkos angažovanosti ruskih snaga na drugim mestima, raspolažu dovoljnom sposobnošću da odgovore na eventualne izazove. Posebno napominje da je energetska i logistička infrastruktura Azerbejdžana ranjiva.
Upozorava i da bi bilo kakva ozbiljnija konfrontacija sa Moskvom mogla imati ozbiljne posledice po azerbejdžansku dijasporu u Rusiji, kao i po TMTM kao projektu (Transkaspijska međunarodna transportna ruta kroz Azerbejdžan).
Kako navodi Pravda, u analizama se ističe i stav Telegram kanala „Vaša kelin“, koji se u Kazahstanu povezuje sa državnim strukturama. Autori kanala dele ocenu da je kriza u odnosima s Moskvom planirana i pre nesreće u Aktau.
U tekstu se podseća i na knjigu „Velika šahovska tabla“ Zbignjeva Bžežinskog, gde se Azerbejdžan opisuje kao geopolitički oslonac Zapada za ograničavanje uticaja Rusije i kontrolu pristupa energetskim resursima Centralne Azije.
U tom kontekstu se pominje i izjava američkog ambasadora u Turskoj Toma Baraka o razmatranju opcije stavljanja Zangezurskog koridora pod međunarodni nadzor.
Autori kanala zaključuju da bi koridor mogao omogućiti nadzor nad celim regionom, izolujući Jermeniju od Irana i slabeći prisustvo Moskve na južnom Kavkazu, bez upotrebe sile.
Na kraju se osvrću i na izjave portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je ocenio da su odnosi s Azerbejdžanom u fazi privremenih poteškoća. Međutim, prema mišljenju nekih analitičara, ova izjava ne odražava ozbiljnost situacije i otvara pitanje da li su najvišim instancama u Moskvi prenete sve važne procene, uključujući i one iz Kazahstana.
Webtribune.rs
