Predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu Edvard Džozef smatra da je izveštaj Pentagona da je Srbija intenzivirala saradnju s Rusijom, tačan i važan.
Po njegovom mišljenju, izveštaj je veoma značajan zato što „zvanično potvrđuje ono u šta se oduvek sumnjalo“, a to je, kaže, da Srbija intenzivira vojnu saradnju s Rusijom, „dok istovremeno na unutrašnjem planu nazaduje u sprovođenju reformi i demokratizacije, i navodno pokušava da reši pitanje Kosova“.
Dodaje da Zapad zna da „Rusija nema nikakvog interesa da kosovsko pitanje bude rešeno“.
„Znamo za poklonjene MIG-ove i druge oblike saradnje, ali činjenica da je to ozvaničeno je važna i sugeriše da je veza simbiotička, odnosno da koristi i Srbiji i Rusiji“, kaže on i tvrdi da je izveštaj upozorenje diplomatama koje razgovaraju s predsednikom Vučićem da „pripaze koliko on sarađuje sa Rusijom jer se sada zna da je vlada SAD u potpunosti svesna koliko je duboka i rasprostranjena ta saradnja“.
[adsenseyu1]
Saradnja s ruskim obaveštajnim službama je, po njegovom mišljenju, znak koji se ne sme ignorisati. „Kad jednom uđete u polje špijunaže i saradnje u toj sferi – to je totalno nekompatibilno sa Zapadom i Evropskom unijom. Jednostavno, ne može se tolerisati i diplomate to ne smeju da ignorišu“, rekao je Džozef.
On kaže da Zapad mora mnogo otvorenije da razgovara s Vučićem i da treba prestane da ga, kako navodi, moli da nađe rešenje za Kosovo i da se na neki način kompenzuje za to.
Podsetimo, Radio slobodna Evropa objavio je juče izveštaj Pentagona u kojem se ocenjuje da je Srbija najpopustljivije okruženje na Zapadnom Balkanu Srbija kada je reč o ruskom uticaju i konstatuje da je saradnja SAD sa našom zemljom u oblasti odbrane i dalje komplikovana zbog težnji Srbije da ostane vojno neutralna i da ne pristupa vojnim savezima.
[adsenseyu4]
U izveštaju se navodi i da su bilateralni odnosi Srbije i Rusije bili na znatno nižerm nivou pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke, s predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, 2012. godine.
Tvrdi se i da je Rusija, kako bi se suprotstavila međunarodnoj izolaciji koja je usledila nakon pripajanja Krima 2014. godine, počela da pokazuje veće interesovanje za razvoj vojne saradnje sa Srbijom.
Kada je reč o kupovini naoružanja i opreme, navodi se da je od 2012. godine jedino Srbija na Zapadnom Balkanu nabavljala rusko naoružanje i opremu.
(Tanjug)
