Dok se približava obeležavanje 80 godina pobede nad fašizmom, tenzije unutar Evropske unije rastu – i to ne oko ekonomije, sankcija ili klimatskih ciljeva, već zbog odluke pojedinih lidera da tog 9. maja budu u Moskvi.
Britanski analitičar Aleksandar Merkuris upozorava: Evropska komisija otvoreno pokazuje prezir prema državama koje žele da vode sopstvenu politiku.
U izjavi na svom YouTube kanalu, Merkuris nije štedeo reči – oštro je kritikovao izjave evropskih zvaničnika, a naročito istupe šefice evropske diplomatije Kaje Kalas.
„Evropski lideri, poput Kaje Kalas, sada direktno prete suverenim državama samo zato što njihovi predsednici ili premijeri žele da odu na jedan međunarodni događaj. Pa zar nije upravo to posao državnika? Da idu, razgovaraju, grade odnose?“, zapitao se Merkuris, aludirajući na pritiske koji dolaze iz Brisela prema onima koji planiraju prisustvo na proslavi u Moskvi.
U centru spora našli su se lideri dve evropske zemlje – Srbije i Slovačke. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da, uprkos velikom političkom pritisku, ostaje pri odluci da ode u Moskvu 9. maja.
Jasno je rekao – nije promenio svoju odluku. Paralelno s njim, slovački premijer Robert Fico takođe je poručio da će prisustvovati događaju i naglasio da niko nema pravo da mu to zabrani.
Ta poruka, kako tvrdi Merkuris, ima širi značaj. „To pokazuje do koje mere se EU promenila. Umesto da bude ekonomska zajednica ravnopravnih, pretvorila se u superdržavu u kojoj male zemlje više ne mogu da donose nezavisne odluke“, ocenjuje britanski analitičar.
Po njegovim rečima, Evropa je danas daleko od ideala iz šezdesetih, kada je zajednica formirana da jača saradnju, a ne da nameće discipline.
Merkuris posebno ističe apsurdnost situacije: „Zemlje poput Češke, Slovačke ili Srbije koje su oslobođene zahvaljujući Crvenoj armiji, sada ne smeju da odu da odaju poštu tim oslobodiocima. To nije samo politički problem, to je civilizacijsko pitanje.“
Kako navode ruski izvori, na Paradi pobede u Moskvi ove godine očekuje se dolazak više od 20 lidera država i vlada. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da su pripreme u toku i da se očekuje značajna međunarodna delegacija.
U tom kontekstu, svaki pokušaj da se spreče lideri iz Evrope da dođu, postaje više od običnog političkog neslaganja – postaje pitanje toga ko uopšte sme da odlučuje sam.
Zanimljivo je i to da Evropska komisija, kako ističe Merkuris, uvažava stavove Francuske, Nemačke i Italije, dok ostale zemlje tretira kao „provincije“. Iako formalno suverene, one očigledno nemaju prostor za vođenje samostalne spoljne politike bez da ih neko „pozove na red“.
Neslaganja unutar EU po ovom pitanju dodatno rasvetljavaju podeljenost unutar saveza i nameću pitanje: Da li članstvo u Uniji znači gubitak političke slobode?
Sve više lidera malih država to oseća na svojoj koži, i Moskva im postaje lakmus papir – da li mogu da idu tamo gde žele, ili im se to mora odobriti iz centra moći.
Dok neki možda još uvek veruju u Evropu zajedništva, realnost izgleda drukčije. Sve češće, Brisel koristi moralni pritisak i političke poruke kao instrument kontrole. Pitanje koje ostaje otvoreno: Koliko će još evropskih lidera smeti da putuje – i da misli – bez dozvole?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
