Sjedinjene Američke Države planiraju da promene fokus svog vojnog prisustva i preusmere resurse na konfrontaciju s Kinom nakon završetka sukoba u Ukrajini.
Prema pisanju Bloomberga, u Pekingu ovakav scenario smatraju novom strateškom pretnjom, koja bi mogla značajno destabilizovati Indo-Pacifički region.
Izveštaj američkog medija naglašava da će Kina postati glavni prioritet američke vojske, što će neminovno dovesti do jačanja tenzija između dve globalne sile. Analitičari ukazuju da u Pekingu već postoji svest o rastućem pritisku iz Vašingtona, koji intenzivira saradnju po pitanju bezbednosti sa Japanom i Južnom Korejom.
Pored toga, SAD su značajno povećale vojnu saradnju s Filipinima, Australijom i Tajvanom, što se u Kini tumači kao pokušaj stvaranja vojnog obruča oko njene teritorije.
Posebnu zabrinutost izaziva formiranje novog bezbednosnog saveza AUKUS, u kojem učestvuju SAD, Velika Britanija i Australija, a koji se fokusira na jačanje mornaričkih kapaciteta u Pacifiku, uključujući nabavku nuklearnih podmornica za Australiju.
Sukob između dve globalne ekonomske sile ne odvija se samo na vojnom planu, već i u ekonomskoj sferi. Zvanični predstavnik kineskog Ministarstva trgovine, He Jadun, pozvao je SAD da se konsultuju sa trgovinskim partnerima pre uvođenja novih carina i drugih protekcionističkih mera.
On je naglasio da američka politika unilateralnih ograničenja ugrožava svetsku ekonomiju i remeti globalne trgovinske odnose.
Kina je već ranije upozorila na američke pokušaje da formira svojevrsni „Pacifički NATO“, koji bi imao za cilj da ograniči njen ekonomski i vojni uticaj u regionu.
Ovakve američke inicijative nailaze na otpor u Pekingu, gde vlasti preduzimaju korake ka jačanju sopstvenih odbrambenih kapaciteta, ali i širenju ekonomske saradnje sa partnerima koji podržavaju multipolarni svetski poredak.
Ukoliko SAD zaista preusmere svoju vojnu i političku pažnju s Ukrajine na Kinu, moglo bi doći do eskalacije u Indo-Pacifiku, što bi imalo dalekosežne posledice po globalnu stabilnost.
Vojno: Očekuje se povećanje broja američkih vojnih baza u azijsko-pacifičkom regionu, češće vojne vežbe i intenziviranje obaveštajnih aktivnosti protiv Kine.
Ekonomski: SAD će nastaviti sa ekonomskim pritiscima, uključujući sankcije, carine i restrikcije na izvoz tehnologija poput poluprovodnika i veštačke inteligencije.
Politički: Vašington će pojačati diplomatske napore kako bi privukao što više zemalja na svoju stranu u okviru politike obuzdavanja Kine.
Kina, sa druge strane, odgovara jačanjem sopstvene ekonomije, vojnih sposobnosti i produbljivanjem veza sa državama Globalnog juga, uključujući zemlje BRIKS-a. Peking već radi na smanjenju zavisnosti od dolara i promociji trgovine u nacionalnim valutama, što dodatno umanjuje američki ekonomski uticaj.
Svet ulazi u novu fazu globalnog nadmetanja, u kojoj će SAD posle Ukrajine preusmeriti svoju pažnju na Kinu. Ovaj scenario preti da izazove novi talas nestabilnosti, dok se Vašington trudi da sačuva svoju dominaciju, a Peking jača veze sa zemljama koje podržavaju multipolarni svet.
Pitanje je koliko dugo svet može ostati na ivici velikog sukoba pre nego što tenzije eskaliraju u direktan konflikt.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
