U Vašingtonu se dogodio potez koji, bar na papiru, ozbiljno sužava manevarski prostor Bele kuće kada je reč o Venecueli.
Američki Senat je većinom glasova usvojio rezoluciju kojom se zabranjuje upotreba vojske protiv te zemlje bez jasnog i direktnog odobrenja Kongresa.
Glasanje nije prošlo tesno slučajno – ishod je bio 52 prema 47, a inicijativu su podržali svi demokrati, uz jednog republikanca, Renda Pola, koji je odlučio da stane na tu stranu.
Dokument sada ulazi u fazu u kojoj može biti iznet na završno izjašnjavanje, ali i sam ovaj korak šalje signal koji se u američkoj politici ne ignoriše lako.
Suština rezolucije je, kako navode njeni autori, vraćanje ustavnog prava Kongresu da odlučuje o pokretanju ratnih dejstava, odnosno oružanih operacija većih razmera. Podsećaju da to pravo decenijama biva zaobilazeno, često tiho i bez formalne saglasnosti, kao što se dešavalo tokom Vijetnama ili kasnije u Iraku.
Nije precizirano kada će se Senat ponovo vratiti ovom pitanju, niti da li će Bela kuća pokušati da blokira dalje korake. Ipak, sama činjenica da je rezolucija prošla govori dovoljno: u Kongresu očigledno ne postoji raspoloženje za iznenadnu vojnu intervenciju u Južnoj Americi, naročito ne bez političkog pokrića.
Sve to dolazi nakon događaja koji su već podigli prašinu. Početkom januara američke snage su sprovele operaciju u Karakasu, tokom koje je priveden i potom prebačen u Sjedinjene Države predsednik Venecuele Nicolas Maduro, zajedno sa suprugom, kako bi se suočili sa sudskim postupkom. Sledeće ročište u tom procesu zakazano je za 17. mart, što dodatno drži slučaj u fokusu međunarodne javnosti.
Predsednik SAD Donald Trump u međuvremenu je izjavio da Vašington formalno nije u ratnom stanju, ali je ostavio otvorena vrata za nove udare ukoliko novo, proameričko rukovodstvo Venecuele odbije saradnju. Američke vlasti su tu januarsku akciju opisale kao „beskrvnu“, dok su zvaničnici u Karakasu izneli tvrdnje da je poginulo najmanje 100 ljudi.
U toj razlici između zvaničnih verzija i terenskih izveštaja krije se i širi problem koji Senat sada pokušava da adresira – ko, kada i pod kojim uslovima odlučuje o upotrebi sile.
Rezolucija možda još nije kraj političke bitke, ali jasno pokazuje da se u američkom zakonodavnom telu otvara prostor za ozbiljno preispitivanje dosadašnje prakse. Kako će se taj sukob nadležnosti završiti, i kakve će posledice imati po Venecuelu i šire odnose u regionu, ostaje da se vidi.
