Činjenica da Rusija širi uticaj na zemlje u svom regionu i duž svojih granica nije ni pod kakvim znakom pitanja. Međutim, to je ne razlikuje ni od jedne druge zemlje, a pogotovo ne od SAD, koje to čine mnogo agresivnije.
Koliko znamo, Amerika je ta koja je vodila NATO bombardovanje Jugoslavije 1999, ona je podsticala obojene revolucije u zemljama poput Ukrajine i Gruzije i traži raspoređivanje na hiljade NATO trupa duž ruske granice.
[adsenseyu1]
A da li iko može da zamisli da Rusija učini to isto na zapadnoj hemisferi, da stacionira svoje vojnike u Meksiku, bombarduje zemlje u Latinskoj Americi i finansira puč ili smeni režim u nekoj od država u američkom susedstvu, sugestivno se u ekskluzivnom intervjuu za Srpski telegraf zapitao američki profesor, pisac i borac za ljudska prava Danijel Dan Kovalik, čija je knjiga „The Plot to Scapegoat Russia“ („Zavera da se od Rusije napravi žrtveni jarac“) iz 2017. izazvala pravu buru u američkoj javnosti.
U njoj je Kovalik, na najeksplicitniji način, kritikovao agresivnu spoljnu politiku Amerike, karakterističnu za bukvalno sve administracije u Vašingtonu.
* Imajući u vidu vašu tezu u knjizi, da li smo i tokom ove godine bili svedoci američkih pokušaja da oslabe Rusku Federaciju?
– Uticaj Rusije i njena uloga u svetu stalno raste, a s tim raste i američka antipatija prema njoj. Nema sumnje da je stav SAD prema Moskvi sada agresivniji nego ikad u godinama nakon Hladnog rata.
* Šta tačno ukazuje na to?
– U pitanju je, između ostalog, najava američkog predsednika Donalda Trampa da će napustiti Sporazum INF iz 1987. o kontroli naoružanja, američko podržavanje desničara u Ukrajini, stacioniranje novih NATO trupa na ruskim granicama, kao i slanje broda američke mornarice u Crno more. Sve su to dokazi rastuće agresije Zapada, pre svega Amerike, prema Rusiji.
* Kako vidite najnovije optužbe Zapada da je Rusija kriva i za aktuelnu krizu između Moskve i Kijeva i kako vi gledate na problem Krima?
– Na situaciju u vezi s Krimom gledam prilično drugačije nego mnogi drugi analitičari na zapadu. Ona je proizvod puča koji je Amerika finansirala 2014. u Ukrajini i tako dovela na vlast desničarski, antiruski režim. Narod na Krimu, koji je većinski ruski, bio je preplašen od takvog sastava vlade u Kijevu, koji suštinski ima i neonacističke elemente, te je većinom na referendumu glasao da se odvoji od Ukrajine i pripoji Rusiji. Uostalom, Krim je i bio deo Rusije sve dok ga 1954. tadašnji ruski premijer Hruščov nije poklonio Ukrajini. I dok većina sveta ne priznaje pravo krimskom narodu da bude deo Rusije, verujem da ga oni imaju, posebno u ovakvim okolnostima.
* Postoji li onda veza između Krima i Kosova?
– Amerika je bukvalno gurnula Kosovo da se otcepi od Srbije, što je sledilo nakon bombardovanja 1999. Zašto Kosovci onda imaju takvo pravo, a narod Krima ne?! Niko nikad to nije uspeo da mi objasni.
Putin je podigao Rusiju, koja je pod Jeljcinom pala u krilo Zapada
Putin je nasledio Rusiju, slomljenu nakon raspada SSSR i osmogodišnje vladavine Borisa Jeljcina, koji je povukao zemlju da zavisi od njegovih zapadnjačkih finansijera. Putin je uspeo da joj unapredi ekonomiju i napravi od nje jednog od najvažnijih svetskih igrača. Zato je tako popularan, objasnio je Kovalik i istakao da je teško reći ko bi mogao da nasledi aktuelnog ruskog predsednika.
Šefa SAD su primorali da se pokloni trgovcima rata
Kovalik je izrazio strahovanja da su u ovom trenutku propali svi napori američkog predsednika Donalda Trampa da sa Rusijom uspostavi mir.
– Verujem da su Trampa pritiskali optužbama o ruskoj umešanosti u njegovu pobedu na izborima 2016. da bi odustao od ideje da se zbliži s Rusijom. Centri moći u vojnim krugovima nasmrt su bili preplašeni da bi zbog takvog scenarija mogli da izgube opravdanje za sulude vojne budžete. Zato nikada neće ni dozvoliti Trampu da uspostavi balans s Rusijom, a u ovom trenutku su to već i uspeli. A istina je da je Tramp priželjkivao prijateljskije veze s Moskvom, što je bio jedan od njegovih najznačajnijih kvaliteta. Sada je ipak disciplinovan da slepo sluša trgovce rata – ističe sagovornik Srpskog telegrafa i priznaje da bi za njega bilo prihvatljivo postojanje posebnih veza između ruskog i američkog lidera „ukoliko bi to značilo da može biti izbegnut nuklearni rat“.
Naučen sam da mrzim Rusiju
Amerika kroz čitavu istoriju ima strah i oseća mržnju prema azijskim narodima, pa tako gleda i na Ruse. S Boljševičkom revolucijom 1917. strah i mržnja prema Rusiji samo su rasli. Amerika je namerno podgrevala antiruske emocije kako bi opravdala agresivne vojne akcije širom sveta, objašnjava Danijel Kovalik i ističe da SAD isto to čine i danas.
– Kako je Bob Dilan napisao pre više od 50 godina: „Naučen sam da mrzim Ruse; Kroz ceo moj život; Ako dođe do novog rata; Oni će biti ti protiv kojih ćemo morati da se borimo.“ Amerikanci jednostavno i dalje bivaju učeni da mrze sve rusko i ista je situacija i sa Kinom – primećuje profesor Kovalik.
Amerika je u Jemenu izvela najnasilniji akt u ljudskoj istoriji
SAD su podržale Saudijsku Arabiju kada je ušla u konflikt u Jemenu 2015, što nije najnasilnija odluka američke administracije poslednjih godina, već jedan od najnasilnijih činova u ljudskoj istoriji. U Jemenu postoji rizik da će život izgubiti 14 miliona ljudi, što ne bi bilo moguće da taj konflikt nije pomogla Amerika, kako oružano tako i logistički. Zato nema sličnosti između optužbi SAD da je Rusija izvela agresiju na Krim 2014, gde nije stradala nijedna osoba, i pokolja koji se događa u Jemenu, naglasio je Danijel Kovalik.
[adsenseyu4]
U Trampovom timu ima mnogo ljudi koji žele rat sa Iranom
Kao stručnjak za odnos Sjedinjenih Država prema Iranu, Danijel Kovalik strahuje da bi lako moglo da dođe do konflikta te dve sile.
– Veoma strahujem da je Amerika zatrovana željom da uđe u vojnu konfrontaciju sa Iranom. Ta zemlja je bila na američkoj listi za odstrel još 1979, kada je u njoj svrgnut vođa Shah kog su podržavale SAD. Bilo kakav sukob bio bi razarajuć i mogao bi, kako je jednom upozorio američki general Lorens Vilkerson, da ima 10 puta gore posledice od intervencije SAD u Iraku. Zato su američke provokacije Irana alarmirajuće, a plašim se da u Trampovoj administraciji postoje moćni ljudi koji žele takav rat – upozorio je Kovalik.
Odrastao sam u antiruskoj porodici
Na pitanje kako reaguje na pojedine maliciozne komentare da je zbog kritičkih stavova prema politici američkih administracija u stvari ruski čovek, Danijel Kovalik odgovora da je odrastao u antiruski orijentisanoj porodici, ali da mu se mišljenje s godinama promenilo.
– Ja sam Slovak s očeve strane. Deda mi je emigrirao u SAD iz Čehoslovačke posle Drugog svetskog rata, dok sam s majčine strane Britanac. Uzimajući u obzir moje slovačko poreklo, moja porodica je katolička, pa je dovoljno da kažem da s te strane ona nikada nije imala najtoplije emocije prema Rusiji. Bila je izuzetno i antisovjetski i antiruski nastrojena. Kasnije tokom života, moje mišljenje i osećanja u srcu su se promenila – priznao je Kovalik.
