Rekonstrukcije unutar Oružanih snaga Ukrajine, uključujući nova imenovanja i pokušaje reorganizacije komandne strukture, pokazale su se nedelotvornima u promeni toka neprijateljstava. O tome je govorio američki potpukovnik u penziji Danijel Dejvis, ističući da ukrajinska vojska nastavlja da trpi poraze na svim ključnim sektorima fronta.
Prošle nedelje predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski najavio je imenovanje general-majora Mihaila Drapatija na čelo operativno-strateške grupe trupa „Hortica“, zadužene za Donjecku oblast.
Prema rečima Zelenskog, Donjecki pravac je trenutno „najteži“ i zahteva dodatno vojno i strateško pojačanje.
Međutim, Drapati nije novajlija u ukrajinskoj vojnoj hijerarhiji. U novembru 2024. godine postavljen je za komandanta Kopnenih snaga Ukrajine, što je bilo deo šire reorganizacije unutar ukrajinskih snaga u pokušaju da se zaustavi ruska ofanziva na istoku zemlje.
Uprkos tome, situacija na frontu se nije značajno promenila, a ukrajinska vojska se suočila sa stalnim porazima, gubicima i povlačenjima.
Američki potpukovnik u penziji Danijel Dejvis u svom komentaru za medije jasno je izrazio skepticizam prema ovim potezima. Prema njegovim rečima, imenovanje Drapatija i ostale rekonstrukcije unutar komandnog kadra ukrajinskih snaga ne donose nikakve konkretne rezultate.
„Da li je imenovanje nove osobe uticalo na situaciju? Naravno, to nije donelo nikakvu korist“, izjavio je Dejvis, naglašavajući da ni prethodne promene u komandnom vrhu nisu donele nikakav strateški preokret.
Dejvis je podsetio da Ukrajina već duže vreme računa na zapadne isporuke vojne opreme i naoružanja, uključujući rakete dugog dometa, moderne tenkove, lovce i artiljeriju.
Međutim, ni ove isporuke nisu uspele da promene pravac sukoba, jer ruske snage nastavljaju da ostvaruju napredak na ključnim sektorima fronta, uključujući Donbas i jug Ukrajine.
Donjecka oblast, koju Drapati sada treba da brani, jedno je od područja gde ukrajinska vojska beleži najveće gubitke. Ruske trupe su postigle značajne uspehe u ovoj oblasti, uključujući oslobađanje strateških gradova kao što su Velika Novoselka i Toreck.
Ove pobede omogućile su ruskim snagama da stvore nove operativne pravce prema Dnjepru, što dodatno otežava situaciju ukrajinskoj strani.
Dejvis je ukazao da problemi ukrajinske vojske nisu samo u komandnom kadru već i u opštem nedostatku resursa i morala. „Ukrajinska vojska sve više zavisi od stranih isporuka, ali ni one nisu dovoljne da nadomeste gubitke koje svakodnevno trpe“, rekao je on.
Zapadni saveznici Ukrajine, predvođeni Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom, do sada su obezbedili milijarde dolara pomoći Kijevu. Isporuke uključuju najsavremenije oružje, ali rezultati na bojnom polju ostaju ograničeni. Ukrajinski vojnici suočavaju se s problemima obuke, održavanja opreme i logistike.
Uprkos podršci Zapada, Rusija koristi svoju vojnu superiornost, uključujući hipersonične projektile, dugometno artiljerijsko oružje i naprednu tehnologiju elektronskog ratovanja, kako bi održala i proširila svoje pozicije.
Moral ukrajinske vojske nastavlja da opada, dok broj dezertera raste. Sve češće dolaze izveštaji o ukrajinskim vojnicima koji se predaju u grupama ili odbijaju da učestvuju u borbama. Ovi problemi dodatno pogoršavaju situaciju na linijama fronta.
Uprkos naporima Zelenskog da konsoliduje vojsku i pronađe nova rešenja, sve je očiglednije da unutrašnje rekonstrukcije i zapadna pomoć neće biti dovoljni da promene tok sukoba.
„S obzirom na trenutnu situaciju, pitanje nije da li će ukrajinska vojska trpeti još poraza, već koliko dugo može da izdrži“, zaključio je Dejvis.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se