Američka CIA je bila umešana u rušenje vlasti Slobodana Miloševića 2000. godine u šta je uloženo 40 miliona dolara, otkriva novinar Dejvid Šajmer u tekstu za časopis „Forin afers“.
Šajmer je u protekle dve godine je intervjuisao više od 130 zvaničnika među kojima je osam bivših direktora CIA-e, još više njenih službenika, kao i direktore nacionalne obaveštajne službe, državne sekretare, savetnike za nacionalnu bezbednost, generala KGB-a i bivšeg predsednika SAD-a, Bila Klintona.
[adsenseyu1]
U tekstu za najnoviji broj časopisa „Forin afers“ američki novinar analizira vekovnu istoriju uplitanja SAD-a u tuđe izbore i skrivene napore da se manipuliše stranim demokratskim izbornim procesima.
Šajmer navodi da su najviši zvaničnici nacionalne bezbednosti u Vašingtonu razmatrali korišćenje CIA u strane izborne procese u najmanje dva slučaja. Jedan su izbori u Srbiji 2000. godine, kada je to pretočeno i u akciju, a drugi izbori u Iraku 2005. godine.
40 miliona dolara za rušenje Miloševićevog režima
Prema rečima Šajmera, prvi slučaj uplitanja u 21. veku se desio 2000. godine, kada se Milošević, predsednik Jugoslavije, kandidovao za reizbor u Srbiji. On objašnjava da je Milošević bio komunista povezan sa Moskvom, srpski nacionalista i čovek koji je kršio ljudska prava, a kako tvrdi, sredinom devedesetih omogućio je kampanju etničkog čišćenja u Bih i nekoliko godina kasnije i na Kosovu.
[adsenseyu4]
Dodaje i da mu je Leon Paneta, sekretar odbrane u administraciji Bila Klintona od 1994. do 1997. godine, rekao da su „Milošević smatrali lošim momkom i čovekom koji bi okrenuo svet naglavačke ukoliko se ne preduzmu neki koraci protiv njega. “
Izbori 2000. godine bili su šansa za to.
„Ne znam da li smo javno rekli da je naš cilj promena režima“, rekao je Džejms O’ Brajen, tadašnji specijalni izaslanik Klintona za Balkan, ali „nismo smatrali da je Milošević sposoban da vodi normalnu zemlju“.
Od sredine 1999. do kraja 2000. godine, javne i privatne američke organizacije potrošile su približno 40 miliona dolara na programe u Srbiji, podržavajući ne samo Miloševićevu opoziciju, već i nezavisne medije, građanske organizacije i inicijative za izlazak na glasanje. Kroz ovaj otvoreni angažman, objasnio je O’ Brajen, Sjedinjene Države su imale za cilj da unesu ravnotežu u izbore koje je Milošević hteo da izmanipuliše.
[adsenseyu1]
Jednako kao što su kako su Stejt department, Američka državna agencija za međunarodni razvoj (USAID) i nevladine organizacije finansirane od SAD otvoreno uticale na izbore u Srbiji, CIA je činila isto, samo u tajnosti, navodi se u tekst.
Džon Sajfer, bivši zvaničnik CIA, rekao je da zna samo za jednu uspešnu operaciju uplitanja u izbore u periodu od 1991. do 2014, a to su bili upravo izbori u Srbiji 2000. godine. „Bilo je prikrivenih napora u pokušaju pružanja podrške Miloševićevoj opoziciji“, rekao je Sajfer, podsećajući da je CIA, nakon što je Klinton obavestio odabrane članove Kongresa, radila“na podršci, finansiranju i pružanju pomoći određenim opozicionim kandidatima – to je bila glavna stvar. “
Šta je Klinton mislio o Miloševiću
Sajfer, koji je postao šef ispostave CIA u Srbiji neposredno nakon izbora, objasnio je da je agencija usmerila „sigurno milione dolara“ u antimiloševićevsku kampanju, uglavnom kroz sastanke sa ključnim pomoćnicima lidera srpske opozicije van granica njihove zemlje i „dajući im gotovinu“ na licu mesta.
[adsenseyu4]
U jednom intervjuu sam Klinton je potvrdio Šajmeru da je ovlastio CIA da se meša u izbore 2000. godine u korist Miloševićevih protivnika. „Nisam imao problema s tim“, rekao je Klinton za program tajnog delovanja CIA, uz tvrdnju da je Milošević „bio hladnokrvni ubica koji je prouzrokovao smrt stotina hiljada ljudi“.
Kao što su američki predsednici iz doba Hladnog rata verovali da mogu ojačati strane demokratije potkopavajući komunističke kandidate, Klinton je verovao da može da ojača srpsku demokratiju radeći protiv Miloševića. „Taj čovek je bio ratni zločinac“, rekao je Klinton.
Šajmer dalje otkriva da se CIA u Srbiji fokusirala na vršenje uticaja na mišljenje ljudi, a ne na menjanje glasačkih listića. „Nismo lažirali glasove niti svesno lagali birače da bismo ih naterali da podrže ljude koje smo se nadali da ćemo pobediti“, objasnio je Klinton. Umesto toga, CIA je davala novac i drugu pomoć za kampanju opozicije.
Lideri Kongresa, napominje se u tekstu, znali i podržali ovaj tajni plan. Trent Lot, lider većine u Senatu, seća se da kada je saznao za operaciju svesrdno ju je podržao.
„Milošević je bio potpuno van kontrole. Nismo nameravali da izvršimo invaziju ali je tamo vladao haosi i morali smo nešto da preduzmemo“, rekao je Lot.
Službenici CIA, za razliku od ostalih državnih službenika SAD-a, mogli su da rade u tajnosti. „Zbog prirode načina na koji poslujemo“, objasnio je Daglas Vajs, tadašnji operativac CIA stacioniran na Balkanu, „Srbija je bila mnogo prijemčivija nego što bi bila za ljude koji su radili otvorenije, da se tako izrazim.“
Učešće američke obaveštajne zajednice u izborima bilo je „značajno“, navodi dalje Vajs, dok je Vašington koristio „sve instrumente državne moći kako bi napravio rezultat koji je odgovara Sjedinjenim Državama“.
Klinton brinuo da će Milošević pokrasti izbore
Kako su se izbori približavali, Klinton se brinuo da će Milošević prevarom doći do pobede. „Ovi izbori će biti važni, ali verovatno neće biti fer“, rekao je Vladimiru Putinu, novom ruskom predsedniku, dve i po nedelje uoči izbora, kako pokazuju nedavno objavljeni transkripti njihovih razgovora a on se u odgovoru na to požalio na NATO intervenciju prethodne godine, rekavši da Rusija nije bila konsultovana o tome.
„Prema anketama Milošević zaostaje, pa će verovatno pokušati sa krađom. Bilo bi bolje da izgubi, ali verovatno će se srediti da se to ne dogodi,“ navodi se dalje.
Američke organizacije za promociju demokratije, deleći zabrinutost Klintona, pokušavale su da obezbede da Milošević ne uspe da falsifikuje prebrojavanje glasova. Jedna nevladina organizacija finansirana od strane SAD obučila je više od 15.000 aktivista za praćenje biračkih mesta.
Na dan izbora, članovi opozicije prebrojavali su glasačke listiće zajedno sa državnim službenicima. Državno brojanje glasova sugerisalo je da Milošević tesno vodi. Paralelno brojanje, međutim, otkrilo je da je nadmoćno je izgubio. Izbili su veliki protesti. Pošto nije uspeo da uguši narodnu revoluciju Milošević je morao da podnese ostavku.
Doprinos CIA teško merljiv
Dve decenije kasnije penzionisani oficiri američke obaveštajne službe smatraju da se njihov rad pokazao ključnim u porazu Miloševića. Sajfer je govorio o „uspehu“ operacije CIA.
Vajs je rekao da su Sjedinjene Države dale značajan doprinos i da je „kombinacija“ prikrivene i otvorene taktike proizvela „pozitivan ishod“. Kao i kod svih prikrivenih operacija kojima se utiče na birače, CIA nije mogla da proceni koliko je tačno uticaja to imalo. „Teško je izmeriti“, priznao je Sajfer, dodajući da su srpski državni službenici kasnije iza zatvorenih vrata odali priznanje CIA za zasluge u njihovoj pobedi.
Višim vladinim zvaničnicima u intervjuima je bilo nelagodno kad bi se pominjala CIA i Miloševićev poraz, kaže Šajmer i dodaje da je to razumljivo jer uplitanje CIA u izbore u Srbiji nije bilo u skladu sa operacijama agencije nakon Hladnog rata.
Ali pita se autor, „koliko se često na kraju krajeva ratni zločinac svrgava sa vlasti pomoću izbora“.
Vajs je rekao da je slučaj Srbije bio izuzetak, što zbog Miloševićevih zločina, što zbog prijemčivosti opozicije. U takvim slučajevima, prema Vajsovim rečima, cilj opravdava sredstvo.
Upitan zašto se akcija u Srbiji smatra vrednom, Klinton je odgovorio da je „postojao prag broja mrtvih, a Milošević ga je prešao“.
