Prema američkom ministru odbrane Mark Esperu i generalu Mark Mileju, SAD će i dalje, dugi niz godina, imati trupe u Siriji i „teško je predvideti kada bi mogle da odu“.
Tvrde da ovo prisustvo i dalje govori o pretnji ISIS-a i da će proći dosta vremena da regionalne snage u Siriji mogu samostalno da ratuju. Nije jasno na koje regionalne snage se uopšte misli, jer su u ovom trenutku američke trupe usredsređene na vrlo malo područje.
Štaviše, već mesecima se nije govorilo o vojnom prisustvo SAD-a u Siriji, čime se svetska zajednica izričito protivi, a predsednik SAD-a je insistirao na tome da je ISIS poražen, piše fort-russ.
Stvari se komplikuju kad čujemo da predsednik Tramp sada insistira na tome da se američki rat protiv Sirije isključivo odnosi na naftu i da jedini razlog zašto su američke trupe u Siriji jeste preuzimanje sirijske nafte uz pomoć američkih naftnih kompanija.
[adsenseyu1]
Predsednik Tramp je više puta ponovio taj stav, uprkos zvaničnicima Pentagona koji pokušavaju da vode rat oko nečeg drugog.
Američke zvaničnike, osim borbe protiv terorizma i širenja demokratije, motivišu i naftni podsticaji. Ne bi trošili milijarde dolara za izgradnju vojnih baza u Siriji i eskaliranje rata ukoliko ne bi shvatili da je trošak na neki način nadoknađen.
Osnovno razumevanje istorije i ekonomije pokazuje da nova politika i produžavanje okupacije Sirije ima mnogo više veze sa obezbeđivanjem stalnog pristupa energetskim resursima regiona od strane SAD-a.
Dizajnirana je da zaštiti petrodolarni sistem. Zaštita trenutnog aranžmana „dolar za naftu“ nalaže SAD-u da kontroliše i reguliše protok prirodnog gasa u regionu, i u Evropu takođe.
To objašnjava zašto SAD i dalje insistiraju na odabiru i upućivanju različitih terorističkih grupa na mirovne pregovore; više nije poželjno preuzeti odgovornost za političke procese – mnoge do sada neuspešne. Umesto toga, SAD su pojačale strategiju uvećavanja svog vojnog prisustva tamo, uz potpunu podršku regionalnih vazala.
[adsenseyu4]
Ovi marionetski režimi aktivno rade na promovisanju zapadnih interesa u zamenu za stvaranje propalih država i eliminaciju rivala. Koliko god grozno izgledalo, to je realnost, čak iako se oni zalažu za različite političke ishode.
Međutim, rat protiv Sirije je rat u kom ne mogu da pobede.
Protivteroristička alijansa Irana, Sirije, Rusije i Hezbolaha prevladala je na mnogim frontovima. S druge strane, Alijansa ne želi ono što Vašington nudi u mirovnom procesu: beskrajni rat, kolonijalna carstva, poništavanje starih granica i regionalne odredbe za vojnu i energetsku dominaciju.
Za razliku od azijsko-pacifičkog regiona, Bliski Istok je region ogromnih strateških resursa, poput nafte, gasa i minerala, što ga čini nezamenljivim tokom mnogih narednih decenija.
Za vojno-industrijski kompleks i Sirija je unosna, zbog čega ključni plan američke strategije ostaje da zemlje regiona uđu u njenu sferu uticaja i globalno tržište oružja.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
