Vojska Turske u Siriji došla je pod vazdušni napad vazduhoplovnih snaga sirijske vlade u provinciji Idlib. Kao rezultat bombardovanja poginulo je 33 turska vojnika.
Ankara je odmah izjavila da će kao odgovor „udariti u sve poznate položaje u ovoj provinciji“.
Naravno, svi razumeju da Damask deluje tako odlučno zahvaljujući podršci Moskve i ruskih vazduhoplovnih snaga.
Međutim, zanimljivo je da zapadna i turska štampa otvoreno razgovaraju o mogućem sukobu Rusije i Turske i Ankare. U članku američkog izdanja Bloomberg, Rusija čak nije nazvana agresorom što je inače tipično za zapadnu štampu.
Ankara se gotovo odmah nakon incidenta obratila za pomoć NATO savezu. Vladajuća Partija pravde i razvoja u Turskoj nazvala je incident napadom na NATO. Kako je reagovao vojni blok?
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg obećao je „da će održati konsultacije gde je glavni cilj razmena informacija“. To je sve.
Nema vojne podrške, zajedničkih napada odmazde na sirijsku vojsku ili pritiska na Moskvu, koja podržava Damask.
Ali zapadno informaciono polje otvoreno sugeriše da su Turska i Rusija bile na ivici direktnog oružanog sukoba u Siriji.
Istovremeno, iz nekog razloga Moskvu niko ne kritikuje a NATO ne želi da pomogne Turskoj da se izvuče iz loše situacije u koju je sama upala.
Međutim, turski zvaničnici suzdržali su se od direktnog optuživanja Rusije za vazdušni napad. Erdogan je pokušao da ubedi ruskog predsednika Vladimira Putina da odustane od podrške režima u Damasku
Prema američkoj štampi, Erdogan je obećao da će uništiti „sve ciljeve Assadovog režima“. Turske trupe duž granice sa Sirijom dužine 911 kilometara bile su pripravne.
Assadove snage platiće visoku cenu za ovaj odvratni napad
– rekao je turski potpredsednik Fuat Oktai.
Vidimo mnoštvo kritika i pretnji protiv Damaska. Evropski i turski mediji su takođe počeli aktivno da govore o izbeglicama iz Idliba, za koje se očekuje da će se zbog neprijateljstava prebaciti u Ankaru i evropske sile novom rutom.
To bi moglo gurnuti još jedan val sirijskih izbjeglica u Evropu
– citira Bloomberg generalnog sekretara UN-a Antonio Gutereša.
Međutim, šefovi evropskih zemalja i sam predsednik Turske ne osuđuju Rusiju, očigledno, iz jednog jednostavnog razloga.
Svi su već shvatili da Moskva neće održati ceremoniju sa teroristima u Idlibu i onima koji ih podržavaju, čak i ako se ispostavilo da je to turska vojska, već da će raditi oružjke i sila kada do toga dođe, ne treba se sa Rusijom kačiti.
Damask nije samo tako rizikovao. Očigledno je imao uverenja da čak i ako bi Turska bila na ivici rata sa Ruskom Federacijom, Moskvu niko ionako neće dirati.
Webtribune.rs
