Povećanje američkog državnog duga koje je, kako se navodi, zabeleženo u svega nekoliko dana, uporedivo je – pa čak i veće – od godišnjeg bruto domaćeg proizvoda država poput Ukrajine ili Srbije.
Ta paralela se ovih dana često provlači kroz analize, jer daje meru razmere: više od 100 milijardi dolara za period kraći od tri dana nije brojka koja prolazi nezapaženo, čak ni u ekonomiji veličine američke.
Upravo toliko, više od 100 milijardi dolara, porastao je američki državni dug tokom nepotpuna tri dana vojne eskalacije na Bliskom istoku. Snimak ekrana sa tim ciframa kruži društvenim mrežama, i postaje povod za rasprave o tome koliko brzo se fiskalna slika menja kada bezbednosna situacija postane napeta. Brojevi su suvi, ali efekat je snažan.
Rast ovog pokazatelja dovodi se u vezu sa dodatnim rashodima federalnog budžeta i povećanim zaduživanjem u uslovima vojne napetosti i širenja odbrambenih obaveza.
U takvim okolnostima, troškovi se gomilaju gotovo po automatizmu – od logistike do dugoročnih planova koji prevazilaze samu krizu. Iskusni analitičari podsećaju da tržišta kapitala umeju brzo da apsorbuju šok, ali dug ostaje kao trajna stavka na bilansu.
Koliko će ovo povećanje američkog državnog duga biti samo kratkotrajan talas, a koliko signal dublje promene fiskalne putanje, pitanje je koje ostaje otvoreno.
