Dok se američka udarna grupa nosača aviona polako približava regionu, iz Teherana stižu poruke koje ne ostavljaju mnogo prostora za tumačenje. Visoki iranski zvaničnik upozorava da će svaki napad na Iran biti shvaćen kao sveobuhvatni sukob, sa posledicama koje bi, kako kaže, bile daleko šire od ograničene vojne epizode.
Ta izjava dolazi u trenutku kada Vašington podiže ton, a signali sa obe strane postaju sve tvrđi.
Samo nekoliko sati ranije, Donald Tramp je u četvrtak govorio o „armadi“ koja se kreće ka Iranu, uz napomenu da se nada da ta sila neće morati da se upotrebi. Skaj njuz prenosi da je poruka bila jasna, iako upakovana u poznatu retoriku.
Očekuje se da nosač aviona USS Abraham Linkoln, zajedno sa nekoliko razarača opremljenih vođenim raketama, stigne u region u narednim danima, čime se američko vojno prisustvo dodatno pojačava.
Iza kulisa, iranska strana priznaje da se razmatraju i najcrnje opcije. „Ovo gomilanje snaga, nadamo se, nije namenjeno stvarnoj konfrontaciji, ali naša vojska je spremna za najgori mogući scenario. Zato je sve u Iranu u stanju visoke pripravnosti“, rekao je za Rojters zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti.
On je dodao da će svaki udar – ograničen, neograničen, hirurški ili kako god bio nazvan – biti tretiran kao napad punog obima, uz odgovor „na najoštriji mogući način“.
Ta nervoza ne dolazi niotkuda. Gotovo dve nedelje ranije, Tramp je javno pozvao iranske demonstrante da nastave proteste, obećavajući da je „pomoć na putu“. Prema navodima, u tim protestima je stradalo na hiljade ljudi, što je dodatno zapalilo atmosferu. U takvom okruženju, svaka vojna poruka dobija dodatnu težinu, a reči se čitaju između redova.
Ako Amerikanci, kako kaže iranski zvaničnik, pređu granicu i naruše suverenitet i teritorijalni integritet Irana, odgovor će uslediti. Kakav tačno, nije precizirao. Ta neodređenost deluje namerno – ostavlja prostor za nesigurnost, ali i za odvraćanje, poruku da su opcije na stolu otvorene.
Iskustvo pokazuje da ovakva gomilanja snaga nisu nepoznata. Američka vojska je i ranije slala pojačanja na Bliski istok u periodima pojačanih tenzija, često uz objašnjenje da je reč o odbrambenim potezima.
Ipak, prošle godine je zabeleženo veliko koncentrisanje snaga neposredno pre vazdušnih udara na iranski nuklearni program u junu, što mnogi u regionu nisu zaboravili.
Sličan obrazac viđen je i na Karibima krajem prošle godine, kada je došlo do gomilanja američkih snaga uoči vojne akcije protiv Venecuele i hapšenja predsednika Nikolasa Madura. Takvi presedani danas služe kao referenca, tihi podsetnik da se retorika ponekad pretvara u delovanje.
U međuvremenu, kasno sinoć je Ministarstvo rata SAD objavilo novu Nacionalnu odbrambenu strategiju u kojoj Iran zauzima važno mesto. Dokument upozorava da bi Teheran mogao ponovo pokušati da razvije nuklearno oružje, navodi da Iran ima „američku krv na rukama“ i potvrđuje čvrstu podršku Izraelu. Ton je ozbiljan, gotovo optužujući.
„Iako je Iran pretrpeo ozbiljne poraze poslednjih meseci, čini se da je odlučan da obnovi svoje konvencionalne vojne snage“, stoji u strategiji. Dalje se navodi da su iranski lideri ostavili otvorenu mogućnost da ponovo pokušaju da dođu do nuklearnog oružja, uključujući i odbijanje da se uključe u, kako se navodi, smislene pregovore.
U završnici dokumenta poruka je još direktnija: ne može se ignorisati činjenica da iranski režim ima američke žrtve na savesti, da i dalje iskazuje nameru da uništi bliskog američkog saveznika Izrael i da Iran, zajedno sa svojim posrednicima, redovno podstiče regionalne krize.
Te krize, upozorava se, ne samo da ugrožavaju živote američkih snaga, već sprečavaju ceo region da se pomeri ka mirnijoj i prosperitetnijoj budućnosti koju, kako se navodi, mnogi njegovi lideri i narodi žele.
Sve to zajedno ostavlja utisak procesa koji se polako, ali uporno zahuktava. Poruke su poslate, snage su u pokretu, a prostor za pogrešno tumačenje sve je manji.
Ostaje pitanje da li će prevladati kalkulacija i zadržavanje, ili će niz ovih signala, namerno ili slučajno, gurnuti aktere korak dalje nego što su planirali. To je ona vrsta neizvesnosti koja u geopolitici nikada ne dolazi bez cene.
