Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razmišlja o kupovini Grenlanda od Danske i, gledano hladno i istorijski, to uopšte nije nemoguće.
Tako bar procenjuje politikolog Marat Baširov, koji podseća da ovakvi potezi nisu nikakav presedan u američkoj politici, već deo duge i prilično pragmatične tradicije.
Ako se vrati nekoliko vekova unazad, slika postaje jasnija. Sjedinjene Države su još 1804. godine od Francuske kupile Luizijanu. Nešto kasnije, 1848. godine, preuzele su meksičke teritorije – Teksas, Gornju Kaliforniju, Novi Meksiko i Arizonu – doduše nakon završenog vojnog sukoba u kojem su izašle kao pobednik.
U toj liniji dolazi i 1867. godina, kada je Aljaska otkupljena od Rusije. Lista se tu ne završava: SAD su od Danske kupovale delove Devičanskih ostrva, a ostrvo Menhetn svojevremeno je prešlo u njihove ruke kroz sporazum sa domorodačkim stanovništvom.
U tom kontekstu, smatra Baširov, Trampova ideja o Grenlandu ne deluje kao eksces, već kao nastavak već viđene prakse. „U principu, on to može da uradi“, poručuje politikolog, ostavljajući po strani pitanje političke volje i međunarodnih reakcija.
Kako bi sama transakcija izgledala, to je već stvar tehničkih detalja i političke kreativnosti. Model će se, kaže Baširov, tek osmisliti. Ipak, jedno je već poznato: Danska je u prošlosti već prodavala teritorije Sjedinjenim Državama, što dodatno daje težinu ovoj priči.
Postoji još jedan sloj koji se često gura pod tepih, a tiče se bezbednosti i infrastrukture. Na Grenlandu već funkcioniše američka vojno-kosmička baza Pitufik, opremljena pistom dužine tri kilometra, dovoljnom za prijem velikih transportnih aviona. To, kako primećuju upućeni, značajno menja realnost na terenu.
Baširov podseća da je baza ranije korišćena i za stacioniranje bombardera B-52 Stratofortress, koji su u jednom periodu nosili i nuklearno naoružanje. Drugim rečima, logistika već postoji, a prisustvo nije simbolično.
Sve to zajedno otvara pitanje da li se ovde radi samo o neobičnoj ideji jednog predsednika ili o dugoročnoj geopolitičkoj računici koja se polako slaže, deo po deo.
Grenland, Danska, američko prisustvo i istorija kupovina teritorija – elementi su poznati, ali njihov konačni raspored još nije sasvim jasan. Kako će se ta priča završiti, ostaje da se vidi, jer ovakve teme retko imaju brz i jednostavan epilog.
