[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Pošto je crvena planeta proučavana decenijama, naučnici priznaju da je moguće da je udar asteroida ili komete zapečatio sudbinu crvene planete, a dokaz za to su krateri koji su brojni na Marsu.
Mars se nalazi u takvom položaju da je stalno na udaru asteroida, a za razliku od Zemlje, Mars nema veći satelit koji bi ga zaštitio od nadolazećih asteroida.
Zemlju je par puta u istoriji udario veći svemirski kamen, a moguće je da su ti događaji znatno promenili istoriju naše planete. Jedan od najboljih primera jeste krater Čikulub, koji se nalazi na poluostrvu Jukatan u Meksiku, a za koji naučnici veruju da je uzrok istrebljenja dinosaurusa.
Dakle, ako se tako nešto dogodilo na Zemlji, zašto ne bi bilo moguće da se isto dogodilo i na Marsu? Na crvenoj planeti se može uočiti veoma zanimljiv krater u regionu Lajot i prečnika je oko 185 kilometara.
[adsenseyu4]
Sama veličina kratera je dovoljna da zaključimo koliko je to jak udar bio, a vrlo je moguće da je upravo taj udarac razlog zašto je Mars danas samo pustara.
Moguće je da je udar komete u potpunosti poremetio planetu i katastrofalno izmenio klimatske uslove, a da li to znači da je pre toga na Marsu bilo života?
Gde su Marsovci nestali ako ih je bilo? Da li su uspeli da pobegnu pre katastrofe? Da li je Mars na bilo koji način povezan sa Zemljom? Ovo su samo neka od pitanja koja još uvek nemaju odgovor.
Nakon desetomesečnog putovanja koje je započeo sa Zemlje 20. jula 1976. godine, Viking I je dospeo na svoje odredište – crvenu planetu. Fotografije koje je Viking I poslao na Zemlju su bile neverovatne, a neke od njih su pokazale da se Mars ne razlikuje mnogo od Zemlje.
Neki regioni na Marsu prilično podsećaju na izvesna mesta na Zemlji, poput Doline smrti. Priča o Vikingu I je postala zanimljivija kada su sprovedeni testovi s ciljem pronalaženja života na crvenoj planeti. Viking I je obezbedio kontroverzne rezultate.
Dr Gil Levin je dizajnirao jedan od testova koji je Viking sonda sprovela, objasnivši da mikroorganizmi takođe dišu i ispuštaju ugljen-dioksid.
[adsenseyu1]
NASA je uzela mali uzorak marsovske zemlje i stavila ga u posudu, a ta posuda je praćena nedelju dana. Bilo je potrebno da se pojave „mehurići“ kako bi se potvrdilo da u zemlji ima života. Test je bio pozitivan, mada su svi ostali testovi bili negativni.
Međutim, NASA je ipak oprezno rekla da „ne postoji dokaz postojanja života na Marsu“.
Neki naučnici smatraju da je Mars nekada imao atmosferu sličnu Zemljinoj, te da je ona uništena pre oko 65 miliona godina.
Drugi veruju da je civilizacija koja je nekada naseljavala Mars prebegla na Zemlju, te da smo mi zapravo potomci Marsovaca.
Neki naučnici kažu da su pronašli dokaze o izgubljemi civilizacijama sa crvene planete, navodeći da su otkrili nuklearni trag u atmosferi Marsa koji se poklapa sa nuklearnim tragovima na Zemlji nakon nuklearnog testa.
Naučnici tvrde da postoje veoma velike količine ksenona 129 na Marsu, a da je jedini proces u kome on nastaje nuklearna eksplozija. Da li je to još jedan dokaz da je Mars sličan Zemlji ili to pak dokazuje da je Mars bio mnogo drugačiji?
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
