U toku su politički manevri američkih demokrata sa ciljem da Donalda Trampa po svaku cenu uklone sa mesta predsednika pre isteka mandata i tako ga trajno isključe iz politike, jer ga i dalje doživljavaju kao najvećeg konkurenta.
Za tako nešto na raspolaganju imaju dve opcije, nimalo jednostavne i obe sa vrlo upitnim izgledima za uspeh.
Ovako politikolog Aleksandar Pavić komentariše rezoluciju koju je usvojio Predstavnički dom američkog Kongresa, a kojom se od potpredsednika SAD Majka Pensa traži da primeni 25. amandman američkog Ustava i preuzme predsednička ovlašćenja od predsednika Donalda Trampa.
Tramp bi tako bio uklonjen sa funkcije nedelju dana pre inauguracije Džozefa Bajdena, a Pensu je ostavljen rok od 24 sata da se izjasni o ovoj rezoluciji. Ukoliko odbije, demokrate su najavile da će u Kongresu razmatrati opoziv (impičment) Donalda Trampa.
Politički manevri američkih demokrata
Sagovornik Sputnjika je uveren da rezolucija kojom se potpredsednik Pens poziva da pomoću 25. amandmana natera Trampa da odstupi sa predsedničke funkcije, nema nikakvog izgleda za uspeh.
„Pens je, naime, već javno rekao i pismeno obavestio predsednicu Predstavničkog doma Nensi Pelosi da on u tome neće da učestvuje. Dakle, za tako nešto jednostavno nema podrške jer bi većina Trampovog kabineta morala sa tim da se složi, a već imamo da se potpredsednik ne slaže. A čak i kada bi se to kojim slučajem desilo i 25. amandman se aktivirao, Donald Tramp bi imao pravo da se u kratkom roku, pismenim putem suprotstavi pokušaju da ga proglase nesposobnim. Ukoliko bi Tramp poslao takvo pismo u kome navodi da je sposoban za obavljanje dužnosti, za njegovu smenu bi u tom slučaju bila potrebna dvotrećinska većina u oba doma američkog Kongresa“, objašnjava Pavić.
Međutim, kako dodaje, demokrate imaju i drugu opciju — optužnicu koju su već pripremili protiv Trampa, a u kojoj se kaže da je, navodno, podsticao na pobunu sa smrtnim ishodom.
„To je opcija koja će skoro sigurno dobiti potrebnu većinu u Predstavničkom domu američkog Kongresa, što znači da se ide na klasičan impičment. To bi onda podrazumevalo podizanje optužnice protiv Trampa, nakon čega sledi suđenje u Senatu. Međutim, ovde je na prvom mestu upitno da li bi to uopšte moglo da dođe na dnevni red Senata do 20. januara, dakle pre isteka Trampovog mandata. Sa druge strane, ukoliko bi se suđenje održalo nakon 20. januara, praktično bi se sudilo čoveku koji više nije na funkciji predsednika. U svakom slučaju, ukoliko bi do suđenja došlo, da bi se donela presuda protiv Trampa, potrebno je da za to glasa dve trećine Senata. To je opet malo verovatno, jer je odnos snaga republikanaca i demokrata u tom telu pola-pola, što znači da bi demokrate morale na svoju stranu da pridobiju oko 17 republikanaca. Ja ne vidim da će to da se desi“, smatra Pavić.
Kako podseća, Tramp je već prošao kroz jedan postupak impičmenta koji se neslavno završio po njegove pokretače, jer nije dobio većinu u Senatu.
„S obzirom na Trampovu popularnost unutar republikanskog političkog tela, teško mogu da zamislim da će se naći šesnaest ili sedamnaest republikanskih senatora koji bi učestvovali u formalnom osuđivanju odlazećeg predsednika. Dakle, ako do suđenja u Senatu i dođe, ne verujem da će biti obezbeđena potrebna većina da Tramp, kao glavna figura republikanske partije, bude osuđen kao prestupnik“, napominje Aleksandar Pavić.
Diskreditacija Trampa, ali i njegovih pristalica
Na pitanje da li bi ovako uzavrela situacija u Americi mogla izazvati dodatne sukobe, Pavić kaže da ne očekuje da će Tramp biti taj koji će pozivati na nemire.
„Postoje glasine o tome da Americi prete nemiri, ali mislim da se one svesno podstiču. Čisto sumnjam da su to Trampove pristalice, pre verujem da su to agenti ’duboke države‘, odnosno demokrata, kao što mislim i da je Antifa imala vrlo veliku ulogu u upadu u Kongres 6. januara, kao i agenti od uticaja, a najmanje je tu bilo Trampovih pristalica. Ovde se zapravo stvara pogodna atmosfera za to da se Trampove pristalice proglase za domaće teroriste. O tome Bajden govori već nekoliko meseci, najavljujući donošenje zakona protiv domaćeg terorizma, a već se zna da će Trampove pristalice, koje nazivaju ’belim suprematistima‘, biti označene kao ti pobunjenici protiv sistema. To je, verujem, nešto što će dodatno podsticati na podele i nemire“, ukazuje Pavić.
Zato je pitanje, primećuje naš sagovornik, kako će se u tom slučaju organizovati pristalice odlazećeg predsednika i šta će biti sa njim posle 20. januara.
„Pitanje je da li će se on povući na Floridu, koja je inače konzervativna država i njemu naklonjena, odakle bi konsolidovao svoj pokret“, zaključuje Aleksandar Pavić za Sputnjik.
Podsetimo, u rezoluciji koju su sa 223 glasa „za“ usvojili članovi Predstavničkog doma, navodi se da je „predsednik Tramp ozbiljno ugrozio bezbednost SAD i institucije Vlade. On će ostati pretnja nacionalnoj bezbednosti, demokratiji i Ustavu ako mu bude dozvoljeno da ostane na položaju“.
Lider republikanske manjine u Predstavničkom domu Kevin Makarti pozvao je demokrate da odustanu od namere da drugi put pokrenu proces impičmenta Trampa. „Naša zemlja nije samo podeljena, već i duboko povređena, a impičment predsednika samo 12 dana pre nego što mu istekne mandat podeliće zemlju još dublje“, naveo je Makarti u saopštenju.
Sandra Čerin (Sputnik)
