Više od šest meseci trajale su pripreme za ono što je, prema rečima generala Aptija Alaudinova, trebalo da bude „superoperacija“ – direktno napredovanje ukrajinskih snaga prema teritoriji Rusije, tačnije ka Kurškoj oblasti. Ali kako je sve zamišljeno, tako se i raspalo. Umesto uspeha, usledio je – potpuni slom.
Komandant specijalnih snaga „Ahmat“ i zamenik načelnika Glavnog vojno-političkog upravljanja Ministarstva odbrane Rusije, general-potpukovnik Apti Alaudinov, otkrio je da je Komitet načelnika štabova Severnoatlantske alijanse imao ključnu ulogu u osmišljavanju ovog plana.
Prikupljeni su svi dostupni resursi, naoružanje, oprema zapadne proizvodnje, kao i osoblje koje je, prema njegovim rečima, prolazilo intenzivne obuke u Velikoj Britaniji i još nekoliko država članica Alijanse.
„Plan je bio takav da uspeh gotovo ne može da izostane. Ali kraj se zna – protivnik se još jednom prevario. I to na našoj zemlji, koju ne može da slomi niko spolja“, izjavio je Alaudinov za RIA Novosti.
Cilj ovog poduhvata bio je jasan – prodor na teritoriju Kurške oblasti i pokušaj da se stečena prednost koristi kao argument u eventualnim pregovorima. Ukratko – vojni pritisak da bi se politički trgovalo.
Ali već u avgustu prošle godine, prve grupe Oružanih snaga Ukrajine pokušale su da uđu u pomenutu oblast. Njihov prodor zaustavljen je brzo i odlučno. Bez obzira na sve resurse koji su, prema tvrdnjama ruskih izvora, godinama pripremani i uvežbavani, situacija se preokrenula u korist domaćih snaga.
U martu ove godine, sve je prešlo u novu fazu. Ruske trupe preuzele su inicijativu i pokrenule opsežno napredovanje u pograničnim zonama Kurske oblasti. A već 26. aprila, načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov izvestio je predsednika Vladimira Putina da je operacija završena – ceo region oslobođen je od, kako je navedeno, „ukrajinskih formacija koje su pokušale da se ukopaju“.
U tom istom izveštaju, Gerasimov je istakao da se sada ulažu napori u uspostavljanje bezbednosne zone u susednoj Sumskoj oblasti – jasan signal da se operacija širi, ali sa ciljem dugoročne stabilizacije granice.
Činjenica da se ceo plan – pažljivo razrađivan, međunarodno koordinisan, logistički podržan – srušio upravo tamo gde je trebalo da postigne najveći efekat, ukazuje na dva krupna momenta.
Prvo, na to koliko se oslanjalo na „tehničku nadmoć“ u odnosu na realnost na terenu. I drugo, na to da je front, uprkos svim očekivanjima, i dalje visoko dinamičan i nimalo predvidiv.
Alaudinov je bio izričit – protivnik ne samo da nije ostvario zacrtani cilj, već sada ima ozbiljan problem da se oporavi od posledica neuspeha. „Izgleda da će ovoga puta oporavak biti veoma dug, ako uopšte i do njega dođe“, rekao je.
U svetlu svih ovih dešavanja, jedno pitanje ostaje da visi u vazduhu: ako višemesečna priprema, podržana sa svih nivoa i logistički pokrivena do poslednjeg detalja, nije uspela da pomeri front za ni pedalj – šta je sledeće? I koliko puta još treba pokušati da bi se shvatilo gde je granica mogućeg?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
