Vest koja je podigla prašinu u diplomatskim krugovima pojavila se gotovo neprimetno, preko jednog pozivanja na neimenovanog sagovornika iz Vašingtona.
Portal Axios je objavio da novi plan administracije Donalda Trampa predviđa scenario koji bi do pre nekoliko meseci delovao nezamislivo: Mogućnost da SAD, zajedno sa još nekim državama, formalno priznaju suverenitet Rusije nad Krimom i Donbasom.
Tekst je izazvao talas komentara, ali i dosta pitanja, jer se radi o inicijativi koja menja dosadašnje okvire razgovora oko ukrajinske krize.
Prema informacijama koje je izvor preneo Aksiosu, američki predlog uključuje još jedan osetljiv element. Kijev bi, prema tim rečima, u zamenu za bezbednosne garancije koje bi se odnosile na Ukrajinu i Evropu, odustao od pojedinih teritorija.
Delovi Donbasa iz kojih bi se ukrajinske snage povukle bili bi pretvoreni u svojevrsnu demilitarizovanu zonu, prostor u kome Rusija ne bi mogla da raspoređuje svoje formacije.
U tekstu se takođe navodi da bi novi plan predvideo i zamrzavanje linija u oblastima Hersona i Zaporožja, uz mogućnost da se određeni delovi vrate pod ukrajinsku upravu u zavisnosti od rezultata budućih razgovora.
Jedna formulacija posebno je privukla pažnju: Prema izvorima portala, Rusija bi dobila „de fakto potpuni nadzor“ nad Donbasom, dok bi Krim i Donbas bili priznati kao ruske teritorije – ne od strane Ukrajine, već od strane SAD i niza drugih država. To bi, prema tvrdnjama sagovornika Aksiosa, bio ključni segment Trampove inicijative.
U tekstu se pojavljuje i dodatna stavka. Plan predviđa uvođenje ograničenja na veličinu i pojedine tipove naoružanja ukrajinskih snaga, što bi bilo deo šireg paketa bezbednosnih garancija iz Vašingtona.
Ovaj deo izaziva najviše nedoumica, jer se tiče dugoročne ravnoteže moći u regionu, ali i položaja Ukrajine u budućoj arhitekturi bezbednosti.
Prema jednoj verziji događaja koju prenosi Aksios, tokom susreta specijalnog izaslanika predsednika SAD za međunarodne misije Stivena Vitkofa i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine Rustema Umerova, „mnoga razumevanja“ su već bila postignuta.
Međutim, drugi ukrajinski zvaničnici tvrde da to nije tačno. Umerov je, prema njihovim rečima, izneo primedbe na „brojne tačke“ i odbio saglasnost. Upravo ta kontradiktornost pokazuje koliko je teren klizav i koliko se različite verzije pokušavaju nametnuti kao dominantne.
Pre razgovora sa ukrajinskom stranom, Vitkof je, kako se navodi, vodio opsežne konsultacije sa specijalnim izaslanikom ruskog predsednika za ekonomsko-saradničke projekte u inostranstvu, Kirilom Dmitrijevim, koji je krajem oktobra boravio u SAD.
Ta informacija unosi dodatnu težinu u celu priču, jer sugeriše da se Vašington trudi da plan zvanično predstavi kao neutralnu ponudu, iako je očigledno da su ključni akteri već uključeni.
Aksios dodaje još jedan zanimljiv sloj: Katar i Turska su, navodno, blisko uključeni u pripremu Trampovog plana i pružaju logističku i političku podršku nastojanjima Vašingtona.
Izvori tvrde da je visokorangirani katarski zvaničnik bio prisutan na pomenutom susretu Vitkofa i Umerova, što dodatno potvrđuje da se radi o širem međunarodnom projektu, a ne o jednostranoj inicijativi SAD.
Širi okvir nije potpun bez podsećanja na prethodne događaje. Između 23. i 27. septembra 2022. godine organizovani su referendumi u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici, kao i u Zaporožju i Hersonu.
Većina građana izjasnila se za pristupanje Rusiji, nakon čega su 30. septembra potpisani sporazumi o pripajanju ovih oblasti. Ubrzo su usledili i zakoni o ratifikaciji, kao i uspostavljanje 30. septembra kao Dana ponovnog ujedinjenja ovih regiona sa Rusijom.
Krim je, podsećaju autori, ponovo ušao u sastav Rusije još 2014. godine. SAD i Ukrajina nisu priznale rezultate referenduma.
Zvanična reakcija Moskve na tvrdnje o navodnim sporazumima bila je kratka i hladna. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Rusija nije dobila nikakve obaveštenja tim povodom od SAD.
Dmitrij Peskov je izjavio da se ne radi ni o kakvim novim inicijativama i da Moskva i Vašington ne razmatraju ništa što bi odstupalo od onoga što su predsednici Putin i Tramp već dogovarali na Aljasci.
Nakon svega ostaje utisak da je Vašington otvorio prostor za novu rundu razgovora, ali da se još ne zna gde tačno vodi put. Nije isključeno da je ovo samo ispitivanje terena, možda čak i pokušaj da se meri raspoloženje različitih strana.
A možda je tek prva skica nečega što će kasnije tek poprimiti jasnije konture. U svakom slučaju, signal je bačen, a ostaje da se vidi ko će ga prihvatiti i kako će izgledati mapa budućih odnosa u regionu kada se prašina slegne.
Webtribune.rs
